Golman Metalca ostvario san dug tri i po decenije
Zoran Milovanović (49) kročio je na čuveno kraljevačko rukometno igraližte kraj Zelengore kao dečak od 14 godina. Tog trenutka RK Metalac dobio je golmana za sva vremena. I to traje preko tri decenije.
– Kao klinac zavoleo sam rukomet i velika želja bila je da kao osnovac počnem da treniram. Metalac je oduvek imao vrsne trenere koji su znali da svoje bogato iskustvo prenesu na nas mlade igrače – započeo je priču Zoran.
Postao je vremenom div među stativama i noćna mora za protivničke igrače koje je „nervirao“ hladnokrvnošću, lakoćom odbrane i onog što se činilo nemogućem…
– Dugo smo igrali na igralištu kod Zelengore. Bilo je to godinama stecište onih pravih rukometnih boema. Skromne tribine bile su uvek popunjene do poslednjeg mesta. A teren najpre beton a potom asfalt. I sve nam je bilo potaman.
A upravo taj otvoreni teren pod vedrim nebom u nekoliko navrata je bio prepreka klubu da pređe u viši rang takmičenja. Nije bilo hale i opet sve ispočetka.
– Igrali smo, i muški i ženski tim, kao domaćini u okolnim gradovima,. Kruševcu, Trsteniku pa čak i u Aranđelovcu ali je to bilo preskupo za naš klub. Odustali smo od takvih putovanja i troškova čekajući bolja vremena.
Sada su došla i ta dugo čekana lepša vremena. Kraljevo je dobilo velelepnu halu sportova u kojoj svoj kutak imaju oba pogona Metalca, ženski i muški.
– Od ove sezone igramo u do sada najvišem rangu srpskog rukometa u Super B ligi grupa Istok – zapad. Dobili smo i nekoliko pojačanja među kojima i dva vrsna golmana. Ja ću i dalje biti tu ali u kom svojstvu videćemo – rekao je na kraju Zoran.
Bez obzira hoće li stajati na golu ili biti u nekom drugom svojstvu u klubu novi vratari će imati od koga da uče i upijaju potrebno znanje. Jer Zoran je bio neprikosnoven u svom šestercu, često je branio kaznene udarce a ponekad ih i sam realizovao a njegovi pogoci s gola na gol ostaju u pamćenju poklonika rukometa u gradu na Ibru.
Stole Petković
Devojka na kormilu
Promenio je Zoran nekoliko trenera u bogatoj karijeri. Doživeo je da na čelu ekipe bude žena odnosno devojka Ana Vukadinović.
– Eto i tu sam privilegiju imao sa mojim klupskim drugovima. Moram da kažem da je Ana bila ozbiljan i principijelan trener. Dobro smo sarađivali, bili smo složni i spremni za svaku utakmicu.
Dodaj komentar