Nije bilo srećnije osobe od mene.
Te davne 1996. godine, pred kraj sezone, je počelo ozbiljno da se šuška da će sudijska lista Prve lige značajno da se poveća, jer će se praviti zajednička lista IA, IB i IA ženske lige. Svi mi koji smo tada važili za nosioce liste Prve srpske lige potajno smo se nadali ulasku u visoko društvo. Pred početak sezone obelodanjena je i lista sudija sa srpske lige i čak 10 imena onih koji će suditi elitno takmičenje u Srbiji u sezoni 1996/97. Obzirom da sam bio na listi, nije bilo srećnije osobe od mene! Nakon samo pet sezona, od trenutka kada sam 1991. godine položio za sudiju, ušao sam na listu sudija za najkvalitetnije takmičenje u državi!
Profesor Raša Šaper, koji je bio odgovoran za nas sudije, imao je dobru viziju i ideju, pa nas je tokom prve sezne usmeravao na važne utakmice B muške i A ženske lige i to uglavnom u paru sa nekim mladim sudijom koji je te godine ušao na listu. Svako drugo kolo imali smo utakmicu A lige sa nekim starijim kolegom, pa smo bili u mogućnosti da stvarno naučimo i primenimo mnogo toga. Ovo je jedna od utakmica B lige sa samog početka sezone, u kojoj je Hemofarm bio domaćin, tada u sali osnovne škole u Vršcu.
Još se sećam gostoprimstva osoblja škole, kafe i keksića koji su nas čakali u kabinetu nastavnika fizičkog i uvek nasmejanih lica naših domaćina. Vrščani su, iako tada još nisu imali svoju halu, činili sve da se pokažu kao dobri organizatori. Iako je publike bilo uglavnom malo, u maloj školskoj sali je sve odzvanjalo od glasova.
Te godine je Vršac bio pod dirigenstkom palicom Marina Sedlačeka (uzgred trenera koji me je svojevremeno trenirao dok sam bio klinac, čega se on sigurno ne seća). Ne mogu da se setim svih igrača Hemofarma, ali znam da je ekipa bila za svaki respekt. Koliko se sećam, za Vrščane su igrali Ivica Mavrenski kao prvi plej i mislim Dado Arnautović, koji, nažalost, više nije sa nama. Sa druge strane ozbiljni Beopetrol, sa Lukovićem, Glišićem, mladim Sinđelićem i ostalima koji su sa trenerom Krečkovićem bili ozbiljan protivnik svima u Ligi.
Moma Dostanić koji je, iako par godina stariji od mene, bio pravi izdanak kraljevačke škole suđenja, nije bio sporan za saradnju, naprotiv. Radili smo kao pravi tim i ovu nimalo laku utakmicu završili bez problema. Iako je na poluvremenu bilo nerešeno, Beopetrol je do kraja bio ozbiljniji protivnik i zasluženo slavio.
Za kraj, verujem da bi svi oni u Srbiji koji košarku vole i prate bili veoma srećni kada bi naša Druga liga imala bar deo igrača koje možete videti ovde na terenu.
Dodaj komentar