Slobodan Nikić, najtrofejniji vaterpolista na planeti, završio karijeru u Ferencvarošu ali ostao u velikanu iz Budimpešte gde će raditi sa mladima ali i pomagati šefu stručnog štaba seniorskog tima Vargi tri-četiri puta nedeljno
Završio je karijeru kao najtrofejniji vaterpolista na svetu svih vremena, a 2016. godine je u jednoj anketi proglašen i za najlepšeg „vodenog čoveka“. Slobodana Nikića sam sreo nedavno na Čuburi, gde i živi, došao je na dan-dva da pomogne svom Partizanu kako da se reše problemi koji su ga doveli da se „udavi“ u sopstvenom bazenu, i odmah se vratio u Budimpeštu.
– Zbog zatvaranja granica moraću hitno nazad – pričao mi je u Njegoševoj ulici gde su zelene krošnje odličan zaklon od jarkog sunca – a moraću i da se posvetim novim poslovima.
Boban uvek ima osmeh na licu, uvek je raspoložen i spreman za sve vrste razgovora.
– Hteo sam da se vratim u Beograd, ali dobio sam poziv iz kluba u kome sam završio karijeru, Ferencvaroša, da ostanem u vodi, ali i kraj bazena, kao trener.
Kada mu kažem da je to očigledno bila ponuda koja se ne odbija, Boban na svoj, smiren način, odgovara.
– Ne, naravno ne, ali bila je korektna, poštena i prijateljska ponuda. Jer, i dok sam igrao bio sam i cenjen i poštovan a ja sam se trudio da im na to uzvraćam dobrim igrama. Bili smo sve vreme na istim talasnim dužinama i to je eto uslovilo nastavkom saradnje.
Krenuo je Boban od mladjih kategorija mada će raditi i sa najboljim timom Fenera.
– Da, ja sam promovisan u trenera mladih i mislim da je to normalan put i svakako da nisam nezadovoljan što nisam odmah preuzeo neki prvi tim. Ali, sve ide svojim tokom i mislim da je ovo pravi način da polako ali sigurno stičem i iskustvo u znanje. Medjutim, velika je stvar što ću tri-četiri puta nedeljno raditi i sa najboljim igračima, sa trenerom Vargom koji je svojevremeno bio jedan od najboljih vaterpolista na svetu, a sada je i trener visokog ranga. Dakle, rad i sa mladima i sa seniorima za mene predstavlja pravo zadovoljstvo i izazov.
Jasno je kao dan da velikan iz Budimpešte investira u Bobana jer veruje da će i kao trener biti uspešan.
– Pa, dobro, kada započneš neki posao naravno da veruješ da ćeš biti uspešan…
To je u tvom slučaju malo drugačija priča – prekidam Bobana u pola trečenice – jer, teško je poverovati da kao trener možeš osvojiti toliko trofeja koje si godinama „skupljao“ kao igrač. Pa teško je poverovati da te i u svetu, bar u dogledno vreme, neko može stići ili prestići.
– To su dve različite priče. Zadovoljan sam, zacelo, karijerom i laska mi što sam u svetskoj vaterpolo istoriji ostavio dubok trag. To je i mojoj porodici i meni neka mala lična satisfakcija za sav uloženi trud i odricanja. Ali, moram odmah da istaknem, da je svako moje priznanje i svaka medalja ne samo moj lični uspeh već je i uspeh celog tima i stručnog štaba. Svakako da neću nabrajati pojedince, a jedini razlog je što bih potrošio mnogo vrema pošto sam u reprezentaciji debitovao još davne, 2003. godine. Bez obzira na sve, u ovu drugu priču ulazim mirno i relaksirano. Verujem da imam dara i za trenerski posao, nigde ne žurim, idem korak po korak, a vreme koje je pred nama pokazaće dokle ću stići.
Boban je rodjen u Zrenjaninu, u Beograd je stigao sa šest godina, tu se i školovao, živi na Vračaru a sada je žitelj Budimpešte.
– Beograd je svakako moj grad koji poseduje energiju i kosmopolitski duh, vezan sam za njega i verujem da ću, kada završim sa vaterpolom, opet živeti na čuburskoj adresi. Prelepo mi je u Budimpešti, živim sa porodicom u centru grada. Budimpešta je megapolis a ja sam srećan i zbog činjenice da živi za vaterpolo. Ferencvaroš je veliki klub i zaista imamo velike ambicije. Evo, nedavno su fudbaleri napravili čudo eliminisavši Seltik u kvalifikacijama za Ligu šampiona pa se svi nadaju da će šampion Madjarske opet postati član elitnog fudbalskog društva.
Madjari su uvek bili zemlja sporta, obožavaju fudbal koji je, ne godinama već decenijama u drugom ili trećem evropskom planu, a vaterpolo je bez sumnje najtrofejniji sport…
– Teško je opisati koliko Madjari vole vterpolo i to je jedan od razloga što sam prihvatio poziv čelnika Ferencvaroša da budem deo projekta na najvišem evropskopm nivou. Imamo dobar sastav ali moram da istaknem sjajnog Jakšića koji sa toliko malo godinama ima toliki broj trofeja. Zaista je to neverovatno, a tek će ih imati pošto je u najboljim godinama.
Slobodan Nikić je pred novim izazovima. Uz dvostruki posao u Ferencvarošu, sigurno će osluškivati šta se dešava i u njegovom Partizanu. Kako i ne bi kada se traži izlaz iz slepe ulice, a ko će ga pronaći ako ne bivši asovi nekadašnjeg višestrukog prvaka Evrope. U direktorskoj fotelji je Nikola Kuljača, u Upravnom odboru su Filip Filipović, Stefan Mitrović i Milan Aleksić, a Boban je postao član Nadzornog odbora. Dovoljno za početak, pogotovo što će uz ove, izabrane asove, i ostali varepolo magovi stati uz klub kako bi ga vratili na stazu uspeha.
Budite uvereni u to – konstatovao je na kraju ove čuburske vaterpolo priče Slobodan Nikić, čovek – pobednik.
Kako mu ne verovati?
Jovan Sekulić
Dodaj komentar