Četvrtak je, kvalifikacije za Evro takmičenja su u toku, a našu zemlju danas predstavljaju dve ekipe, a to su Partizan i Čukarički.
Postavlja se pitanje kojoj od ove dve utakmice pružiti punu pažnju i šta bi moglo predstavljati veći užitak. Gledati Partizan iz stare i klimave stolice uz TV prenos ili pružiti podršku Čukaričkom koji je domaćin upravo na Stadionu Partizana, a gostuje mu velikan iz Holandije – Tvente.
Posvetio sam prvo poluvreme Partizanu, ali stolica mi je iznenada zaškripala i to sam uvideo kao znak da se uputim ka Humskoj 1.
Ulazeći na stadion osetio sam čari one atmosfere kakvu sam viđao isključivo na TV prenosima kada je recimo derbi između Ajaksa i PSV-a, jedino što mi je bilo neverovatno da tako dobru i ritmičnu atmosferu mogu napraviti stotinak gostujućih navijača uz još par bubnjeva.
Na trenutak sam pomislio da sam na filharmoniji jer sam uz simpatizere popularnih “Brđana” nemo posmatrao izvođenje numera “umetnika” iz Holandije. Još više sam bio iznenađen i očaran transparentom koji je osvanuo na njihovoj tribini – “Nema predaje”. To je zapravo detalj koji je privukao najviše pažnje pre početka utakmice.
Konačno je sudija dao znak za početak meča i uz povike i aplauze sa obe tribine znao sam da je fudbalska predstava počela!
Ekipi Tventea je u potpunosti pripalo prvo poluvreme, bili su na krilima tih numera koje paraju uši. Čuka je izgledala čudno, malo depresivno usudio bih se da kažem. Tako da ni rezultat pre zvižduka za kraj prvog poluvremena uopšte nije valjao.
Međutim optimizam klinaca koji su bodrili svoj tim od početka meča uz povike “ajmo beli, ajmo Čuka!” je počeo da se širi zapadnom tribinom i tako su energiju preneli i na teren.
Uz nekoliko rekao bih sjajnih izmena “Brđani” su prešli u stanje blage euforije. Novo lice u ekipi Čukaričkog sa brojem 55 – Samjuel Ovusu (Gana) je zaigrao afrički ples na terenu, “lomio” igrače gostujuće ekipe i jedini način da se on zaustavi bili su prekršaji, zbog čega je jedan od igrača gostiju zaradio i žuti karton. Čuka je smanjila rezultat, a meni je bilo drago što sam na stadionu, jer me je oduševljavala radost njenih simpatizera, a posebno onih najmlađih, koji su zauzeli “šipku” na zapadnoj tribini, (što se može videti iz priložene fotografije).
“Brđani” su nastavili da igraju u transu uz pomoć klinaca “sa šipke”, koji su ih bodrili i kada naprave grešku i tako očitali lekciju nama starijima kako treba da se ponašamo prema voljenom klubu u teškim situacijama.
Na kraju pored ne sjajnog rezultata, Čuka je pokazala totalno drugu dimenziju fudbala u odnosu na ono što su priredili iz prvog dela meča.
Takođe iz svog ličnog ugla gledanja vidim Čukarički kao pobednike u meču, u punom sportskom svetlu. Nakon poslednjeg zvižduka “Brđani” su prišli svojim najvernijim i najmlađim simpatizerima i osvojili su aplauze cele tribine.
Klinci su takođe bili nagrađeni za svoj trud, pozdravima svojih miljenika, a jedan od njih je uspeo da se dokopa i znojnice čuda iz Afrike – Ovusua, koji je priredio najveći šou u drugom poluvremenu (što se može videti na naslovnoj fotografiji).
Za kraj ipak ostaje žal jer je Čuka propustila priliku za još povoljnijim rezultatom pred revanš meč. To je ta čudna Čuka, koja je ipak pokazala da može odlično da se nosi sa većim rivalima od sebe na papiru, pa čak i da ih nadmudri makar u jednom od dva poluvremena.
Sigurno ću zameniti stolicu do revanša sledeće nedelje, kako bih mogao što udobnije da posmatram utakmicu u nadi da će “Brđani” napraviti čudo.
Nenad Marinković
Dodaj komentar