Dok još odzvanjaju odjeci uspeha fudbalske reprezentacije Srbije, posle pobede nad Portugalijom i ostvarenog plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru, na domaćim terenima, moglo bi da se kaže da vlada redovno stanje. Ali, uvek ima – ali. U ovom slučaju to, “ali” odnosi se na Lazarevac. Grad rudarstva, grad sporta i fudbala naravno, pre nekoliko dana digao se na noge. Mnogi su ostali i uzdignutih ruku dočekali vest da je novi trener lokalnog srpskoligaša Borca postao ni manje ni više nego Saša Ćurčić.
Popularni Đani, nekadašnji igrač OFK Beograda, Partizana, pa kreator igre engleskih timova kao što su Aston Vila i Bolton., ali i pečalbar u Škotskoj, ustalasao je fudbalske mase. Baš onako kako je znao tokom karijere. Na terenu i van njega. Uz sve to, kao kapacitet, za koga će danas reći mnogi, da nije ostvario sve ono što je još mogao, Ćurčić je upisao i 14 mečeva u dresu sa državnim grbom.
Taj i takav Saša Ćurčić, već prvog radnog dana u Borcu pobrao je simpatije. Iskren, otvoren blistao je na predstavljanju. Pred kamerama se ponašao kao nekada u kopačkama, mada je i ovoga puta bio u njima. Toliko dominantan, da su i pitanja bila suvišna. Opet, odgovori su navirali.
Kako, zašto baš Borac iz Lazarevca?
– Zato što volim radničku klasu, volim male sredine, cenim sirotinju i za nju hoću da ginem. Gde? Pa naravno na terenu. Tamo sam najbolji, najjači. Volim ovu livadu ispred mene i divim joj se – krenuo je Đani sa pričom.
Obećao je novi trener lazarevačkog srpskoligaša mnogo rada, truda, znoja, ali i porodičnu atmosferu. Svaka reč bila je izgovorena sa puna emocija.
– Hoću da fudbalska Srbija priča o Borcu. Želim da Kolubarski okrug i čitavu Šumadiju dignem na noge. Igrači, moji saradnici, ja i ljudi iz uprave kluba, hoćemo da se radujemo pobedama koje ćemo da gradimo u svlačionici. A baš tu sve počinje. Hoću da vidim pune tribine, a onda će i rivalima da klecaju noge. Ma, uopšte me ne zanima ko će da bude na drugoj strani terena.
A, za Ćurčića i igrače biće dosta posla. Borac će na zimski odmor sa 14. mesta sa samo 13 bodova. Borba za opstanak zahteva mnogo truda.
– Video sam tabelu, ali sam je istog trenutka i pocepao. I tu je kraj kada je reč o prvom delu sezone – nastavio je priču Ćurčić.- Meni više nije bitno šta je bilo, nego šta je ispred nas. A, reći ću i šta je to što hoću. Pobede i samo pobede. Mnogo golova, pa ako primimo pet, trudićemo se da mi postignemo sedam. To je fudbal. To hoću. A ja znam kako se to radi.
Svestan je kako kaže, da mnogo toga zavisi od igrača. Obećao je da će za njih da bude prisutan i kada spava.
– Prvo ćemo da probušimo kutlaču. Da angažujemo nutricionistu. Znam, igraču su radnička klasa, rade u Kolubari, dolaze sa posla na treninge, na utakmice… Znam da rade prvu, drugo, treću smenu. I moramo da im pomognemo da malo više vremena imaju za loptu. Dovešćemo i pojačanje. Već sam mobilisao mnoge ljude. Treba nam sveža krv. Hoću da Borcu promenim DNK, da mu pružim novu energiju. I jedva čekam 5. mart da krenemo sa pobedama. Prvo ćemo da pokažemo snagu protiv Studentskog grada, na Bežanijskoj kosi. Prvo tu da pobedimo, pa ćemo onda sve ostale. Cilj je jasan: četiri pobede u isto toliko kola. Znači, 12 bodova. Ma, ne želim drugačije da razmišljam.
Posle predstavljanja Saša Ćurčić sa saradnicima poveo je igrače na teren. Lagani trening, čisto za upoznavanje.
– Pripreme za proleće počećemo 15. januara. Odmah posle praznika i pre ostalih. Nema vremena za gubljenje, moramo da radimo naporno, odgovorno, a rezultati će da uslede kao nagrada za uloženi trud – naglasio je Saša Ćurčić, novi šef stručnog štaba Borca iz Lazarevca.
Đani je rekao svoje i otišao na teren. Kako reče, tamo se najbolje oseća. A, da su čelnici ovog kluba povukli dobar potez pokazao je i prvi trening. Elem, tribine su bile dobro popunjene. Kao da se igrao meč za bodove. Čisto kao potvrda na konstataciju iz naslova.
Miloje Radičević
Dodaj komentar