Slavu vreme zamagli, bogatstvo se rasipa, gubi ili ti ga otmu, samo čast niko ne može da ti oduzme ili omalovaži. Čast zavisi od toga kako držiš glavu i kako ljude gledaš u oči. Čast zavisi na koji način si je sticao. Ona koja se temelji na odricanju, hrabrosti, dostojanstvu i pameti je najtrajnija. Njom i potomstvo možeš da blagosloviš.
U boksu ne možeš da kupiš titulu koju će neko da poštuje. Bićeš predmet podsmeha. Rugaće ti se. Otvoreno. Prihvataš ulogu nedostojnog sportiste. Dobijaćeš pohvale samo od onih koji su moralno na još nižim granama od tebe. Poneko, baš nežne duše, sažaljevaće te. To je tako ako prihvatiš titulu koja ti ne pripada.
Ova moja priča ima srećan kraj. Šampioni su ostali šampioni, a ljigavci su otreseni ko sline iz nosa.
Krajem 2001. godine u izboru sportske redakcije TV Kragujevac napravljena je lista deset najboljih sportista ovog grada. I to nije predmet ove priče jer su verovatno i zaslužili da budu na toj listi. Problematičan je naslov tog članka: Pletikosić obeležio prošli vek. To onda znači da je on najbolji sportista Kragujevca 20. veka. Pitanje je sledeće: da li je neko od novinara, od onih u žiriju koji biraju, ma i kafe kuvarica tih novina uzela u obzir i prebrojala medalje koje je u Kragujevac doneo Mirko Puzović. Da li je na tas pravde položena njegova olimpijska bronza, sedam titula šampiona SFRJ i pet Balkana, dva srebra i bronza sa Evropskih Prvenstava i dve bronze sa Svetskih prvenstava. Vrede li šta onih pet Zlatnih rukavica sa turnira na koji su dolazili da ih uzmu nabolji bokseri sveta a one donešene u Kragujevac. Vredi li čemu taj znoj proliven na treninzima, ti primljeni i zadati udarci na mečevima, vrednuje li se muka i po kojim kriterijumima se određuje težina taneta od probojnosti aperkata. Koji su to kriterijumi po kojima se procenjuje šta je presudnije, koncentracija ili hrabrost, izdržljivost ili stabilnost, vera u sebe se podrazumeva u svakom sportu.
Šampion je preuzeo na sebe da razreši dilemu. Pletikosić je 2006. odbio priznanje za najboljeg sportistu te godine grada Kragujevca i obratio se prisutnima: „Prošle godine odbio sam da primim priznanje za osvojeno drugo mesto na istoj listi. Tada sam smatrao da kriterijumi nisu poštovani i da je umesto sportskih rezultata bilo nešto drugo. Isto mislim i sada. Prihvatanje ovog priznanja bilo bi licemerje sa moje strane. Moje vaspitanje mi nalaže da ovo priznanje vratim žiriju”.
Hteo je i kazao šta misli o žiriju: Hteo je i kazao: nemojte šampione da petljate u prljave propagandno političke rabote.
Kragujevac je ostao bez sportiste veka ali je sačuvao dušu. Jedan šampion je sačuvao obraz a drugi nije doživeo da nedostojni izokola umanje njegove rezultate. Gradovi moraju da čuvaju svoje šampione jer ih oni predstavljaju svetu. A svet je malo selo za šampione kao što su Puzović i Pletikosić.
Gospodine Apostoloviću,
Neko je, ne kuvarica, uzeo u obzir sve osvojene medalje Pletikosića i Puzovića. A pošto ste ostali nedorečeni ja ću vam prezentirati neke od medalja Stevana Pletikosića: jedna olimpijska bronzana (šest učešća na OI), dve srebrne sa SP (šest učešća), 1 zlatna, 1 srebrna sa Finala Svetskog kupa, 2 zlatne, 4 srebrne i 2 bronzane sa Svetskih kupova, 2 zlatne i 3 srebrne sa EP, 1 zlatna i 1 srebrna sa Mediteranskih igara. Titule prvaka države, medalja sa Balkanskih igara, međunarodnih turnira širom planete, broj nastupa u dresu sa ržavnim grbom (preko 800) ne vredi nabrajati. Bilo bi zaista mnogo. Još i ovo: Pletikosić je i svetski rekorder i najbolji sportista države 1994. u izboru Olimpijskog komiteta, zaslužni sportista. Bio je 11 puta najbolji sportista Kragujevca, Puzović 7, a upravo to je žiri imao u vidu kada je Pletikosića proglasio „najuspešnijim sportistom Kragujevca u XX veku na rang-listama RTK“. To znači od 1954. do 2000.godine. A u žiriju su bili i trojica nekadašnjih sportista a potom i uspešni treneri klubova i nacionalnih selekcija: Dušan Nenković (fudbal), Vlada Luković (atletika) i Slavko Sorgić (boks), kao i ugledni sportski novinar Miodrag Stamenković. Što se tiče Puzovića svoje mišljenje ne menam. Za mene je bio i ostao najbolji bokser svih vremena na ovim balkanskim prostorima. Toliko, pozdravlja vas Kazimir Petrović, novinar, dobitnik Priznanja za životno delo USNS.