U poslednje vreme često me pitaju, zašto se bavim sportskim novinarstvom? Za sve koji se pitaju, kako je to biti sportski novinar pokušaću da odgovorim, posebno jer, po pozivima na društvenim mrežama znam da ima dece koja bi da se bave ovim zanatom, koji je mene opčinio pre više od 20 godina.
Pre nekoliko sedmica, shvatio sam i za mene poražavajuću stvar. I to me navelo da ovo napišem. Većina ljudi koji su danas u i oko medija misle da je to posao koji svako može da radi. Možda. U delu gde treba iskopirati neku vest sa drugih medija, ali to nije novinarstvo. U sledećem koraku ti, koji tako misle, naleću na nepremostiv zid.
Ali pre nego što vam kažem, šta nosi profesija sportskog novinara, pokušaću da nanižem karakteristike koje treba da ima osoba, koja želi da na ovaj način uđe u sport.
Ni u čemu nema potrebe za strahom. Ne smete dozvoliti da vas strah parališe ili stid spreči da saznate nešto zanimljivo. Nedavno sam radio prvi TV intervju i pre polaska na razgovor sa Dejanom Tomaševićem pitali su me imam li tremu? Negativno sam odgovorio i pitao od čega? Kamere? Nije tu, razgovaraću sa njim kao da je nema, svestan da sam pripremljen i da znam šta pitam i želim da dobijem kao odgovor.
Strah i stid, je lako prepoznati. Pre koju godinu, jedan dečak je došao u redakciju u kojoj sam tada radio i rekao da bi da proba da bude sportski novinar. Trebalo je toga dana poslovno da se čujem sa košarkaškim trenerom Željkom Obradovićem. Rekao sam mu da uzme broj, pozove ga i samo mu kaže da je sve u redu i da se čujemo u dogovoreno vreme.
Zanimalo me kako će da reaguje? Ako pozove, to je to, a ako krene da traži izgovore, nema svrhe da idemo dalje. Jer on ne poseduje za mene osnovnu karakteristiku potrebnu za ovaj posao. Dakle, u svakom trenutku, ma koliko vas provocirali, morate biti sigurni u sebe i svesni onoga što znate i želite.
Prodornost
Nema šanse da me bilo šta spreči da dođem do informacije. Saznaću je pre ili kasnije, ali ona je ključ. Prodornost je neophodna da bi mogli da se bavite novinarstvom.
Informisanost
Morate uvek znati najbitnije vesti dana. Nije neophodno da se u sve njih udubljujete, kao u one koje su bitne za posao koji radite, ali morate da ih znate. Zato što se može dogoditi da negde susretnete neku ličnost, koja nema veze sa tim što radite, ali bi njen stav bio zanimljiv. Zato, morate znati, ko je ta osoba, šta radi i šta je to što je povezuje sa događajem na kom ste se sreli. Ako to znate, imate priču.
Odgovornost
Lična i profesionalna. Nikada iz vida ne smete izgubiti činjenicu da je neko nešto rekao vama, iako to bar kada je o sportistima reč, možda i nije morao. To treba ceniti i čuvati sagovornika, ne „šminkajući“ ono što je rekao i pišući ne dodvoravajući se ni sagovorniku ni onome do koga izjava treba da stigne.
Neću ovde da pišem o potrebi da budete pismeni, rečiti, vaspitani, kulturni, da čitate, slušate, trenirate memoriju, to se podrazumeva.
Ali ima mnogo onoga što se ne podrazumeva, kada se priča o sportskom novinarstvu, za mene neuporedivim sa bilo kojim drugim delom profesije kojom se bavim. Zašto?
Zato što, na primer, ne postoji mogućnost zamene sagovornika. Ako se od vas traži izjava Dragana Džajića na vest da je ušao u izbor za najboljeg fudbalera Evrope u prošlom veku ne možete za komentar zvati Nenada Bjekovića ili Dušana Savića. Samo Džaju.
Zato je veoma važno da čuvate kontakte. Ne samo da imate nečiji broj mobilnog telefona, već i da ga sa vremena na vreme pozovete, kako bi kada vam zatreba dotična osoba znala ko ste i imala poverenje u vas.
U drugim rubrikama, za razliku od sportske moguće je naći zamenu. Recimo, ako vam treba Aleksandar Vučić, možete kontaktirati njega lično, službu za odnose sa javnošću (o kojima generalno ne mislim ništa dobro) ili nekog drugog funkcionera Vlade ili stranke dobićete manje – više isti stav. S tim što težina i značaj onoga ko priča neće biti željena.
Drugo, sportsko novinarstvo, od početnika, odmah traži znanje. Jer, ne znate koji ćete sport pratiti, pa morate poznavati bar osnovna pravila fudbala, košarke, danas tenisa, odbojke, vaterpola. Istovremeno.
Treće, morate da znate istoriju sporta ili sportova koje pratite. Da bi bili zanimljivi, izvlačili detalje ili mogli da objasnite zašto na primer publika aplaudira dok se na terenu ništa ne dešava ili zviždi reprezentativcu Srbije, što me užasava.
Četvrto i veoma važno je, moć da sve što znate, sažmete i uklopite u razumljivu celinu. To se vežba i uči kroz čitavu karijeru i stvar je prakse. Kao i procena šta je najzanimljivije za one koji vas slušaju, čitaju ili gledaju.
Ovo su po meni ključne stvari i ako ih imate, bićete uspešan sportski novinar. To znači da ćete biti zanimljivi i traženi, svedočiti mnogim događajima, imati priliku da čujete više od onih koji samo navijaju. Vi ćete biti ti koji odlučuju, šta će, kada i na koji način, saznati oni koji vas čitaju, slušaju ili gledaju.
Ako u ovu priču ulazite željni slave, ne otvarajte vrata. Uđite, samo ako želite neprestani rad sa ljudima i jurnjavu za informacijama, 365 dana u godini od 0 do 24, tako da vam je novinarstvo prioritet. Jer, ono je život, ne posao!
Kao droga. Kada padate i mislite da nema smisla, desi se nešto što vas pokrene i ne da da odustanete.
Preuzeto sa bloga Nenada Kiša.
Dodaj komentar