Hala prima 1.500, unutra 2.500 ljudi, a ispred još njih 1.000!
Druga utakmica koja je na dnevnom redu danas je derbi I B lige sezone 1998 između Sloge i Zdravlja. Te godine B ligu su igrale i crnogorske ekipe, ali su ove dve, čiju vam utakmicu i prezentujem, bile za klasu bolje od svih ostalih.
Iza leskovačkog kluba stajala je moćna farmaceutska kuća, izdanak stare Jugoslavije, po kojoj je klub i nosio ime. Sećanja i ono što sam u Leskovcu doživeo tih godina su stvarno fascinantni. Ceo grad je živeo za klub, hala je uobičajeno bila ispunjena do poslednjeg mesta, a igrači i stručni štab su bili veoma poštovani. Uvek je bilo zadovoljstvo otići u Leskovac i suditi tamo. Ekipu je predvodio sjajni Jovica Arsić, meni posebno drag stručnjak koji je uveo Zdravlje u najviši rang. Joca je bio primer kako bi trener trebalo da se ponaša i kasnije kada smo se sretali po drugim državama, na međunarodnim utakmicama, uvek je bilo zadovoljstvo suditi mu i provesti vreme sa njim. Kapiten Žućko Mitić je bio jedan od najboljih cenatar I A lige kasnije i sa mladom gardom je sigurno sprovodio sve zamisli sjajnog stratega.
Sa druge strane Sloga koja je iznedrila mnogo dobrih igrača, sa vrućim terenom gde nikada nije bilo lako suditi. Na klupi Dragan Kostić – Kole, koji je sa ovom ekipom imao puno uspeha. Ekipa za svaki respekt, sa većinom igrača koji su kasnije predvodili Slogu u najvišem rangu takmičenja.
Atmosfera sve govori. U hali koja prima 1.500 gledalaca je bilo 2.500 ljudi, ali što je posebni kuriozitet ispred same hale je ostalo bar još 1.000! To je bilo zlatno vreme ne samo kraljevačke već i srpske košarke. Obzirom da postoji samo jedan ulaz u staru kraljevačku halu sportova sećam se da smo se probijali kroz navijače koji su pokušavali da uđu u nju punih 15 minuta uz pomoć čuvenog Gudžule (alfe i omege kraljevačkog kluba) i organa reda. Direktan TV i radio prenos dodatno govori o tome koliko je interesovanje kraljevčana bilo za ovaj sport. Sada nemamo direktne prenose ni naše I lige, a kamoli druge, a verujem i da je poseta daleko ispod ove koju sam pomenuo.
Utakmicu sam sudio sa prekaljenim Željkom Jovanovićem, koji je bio standardni član najbolje sudijske grupe godinama, iako nikada nije imao međunarodnu licencu. Sa Željkom je bilo lako suditi jer nije gledao „u tuđe dvorište“, ali u ovoj utakmici nije ni mogao mnogo da pomogne. U ovakvim mečevima moraš da sudiš punom snagom, jer je svaka situacija kritična da se izgubi kontrola utakmice. Koliko je teško suditi vidite i po magli / dimu koji se na početku snimka mogao zapaziti kada je u fokusu bila publika. U hali nije bilo vazduha i u takvim uslovima nije bilo nimalo jednostavno odraditi posao, ni nama ni igračima.
Ovo je jedna od utakmica nakon koje si ponosan što si deo košarkaške porodice! Uživajte!
Dodaj komentar