Utakmice lišene rezultatske neizvesnosti su nekada bile opasne za nas sudije
Evo još jedne utakmice igrane tačno sedam dana nakon prethodne. Nije bilo uobičajeno da se sudije delegiraju kolo za kolo istim ekipama, ali se ovde baš to desilo. A, kako se za sedam dana može mnogo toga da se promeni osetio je u toku istih Joca Antonić, koji je uprkos pobedi nad neugodnom Beobankom u prethodnom kolu smenjen, pa je na klupu Crvene zvezde seo Momir Milatović. Kasnije je i on smenjen i zamenjen Laletom Lučićem, ali o tom potom.
Pre nego što napišem par redova o samoj utakmici, koja je bila baš takva da je ni po čemu ne bi trebalo pamtiti, želim da objasnim sindrom beogradskih utakmica. Ova koja je pred vama pokazuje jedan od njegovih najvažnijih karakteristika. Naime, ovakve utakmice, gde postoji očigledna razlika u kvalitetu dve ekipe, što se na kraju oslika kroz dvocifenu rezultatsku razliku, ako se utakmica igra u Beogradu nije ni malo lako suditi. Ovakvi mečevi znaju da uspavaju, igrači su korektni, treneri ne prigovaraju, gledaoci se tek ponekad oglase u polupraznoj hali. Ali kada stanete na bilo koji beogradski teren da sudite morate da znate da je u poblici bar 50 odsto košarkaških radnika: trenera, igrača, sudija, čelnika Saveza ili Lige. Bar je to tako bilo u vremenu o kome pričam i iz koga su ovi snimci (sada verujem da je mnogo manje košarkaških radnika koji prate utakmice).
To podrazumeva da imate gomilu „kontrolora“, te da se sve sporno što se desi prenese brzinom munje kroz košarkaški svet. Ponekad sam imao utisak da se informacija sa utakmice koju sudim u Beogradu prenesu pre nego što se iste i dese.
Sad, kada sve to znate i istrčite u poluprazni „Pionir“ na utakmicu gde jedna ekipa već na poluvremenu ima 20 poena razlike i gde nema protestvovanja na odluke i prigovora aktera, svesni ste činjenice da se ne smete opustiti niti jedan jedini trenutak. Jer se svaki pokret prati i prenosi. To nije nimalo lako, obzirom da nema tenzije da vas drži budnim svih 40 minuta. Baš zbog toga svako od nas je najmanje voleo da sudi u Beogradu utakmice sa veliko razlikom. Pored ove, postojala je još samo jedna vrsta utakmice za koju bi svako od nas platio da je ne sudi – derbi.
Sama utakmica koja je pred vama nema mnogo šta da pokaže. Zvezda po rosteru mnogo jača, sa novim trenerom na klupi, nije dala ni procenat šanse gostima. Topalović, Stanojević, Rakočević, Bošković, Lukovski, Vujanić… da ne nabrajam. Trener je bio na slatkim mukama.
Lovćen, koji je kod kuće bio za svaki respekt, na strani nije pružao najbolje partije. Ostojić, Bogavac i ostatak ekipe te godine bio je sjajno vođen sa klupe sa Mijom Kadijom, koga kao trenera i posebno čoveka izuzetno cenim. Ipak, u ovoj utakmici nisu imali nikakve šanse, pa su izgubili sa podnošljivih 15 poena razlike, iako je u jednom momentu bilo blizu 30.
Uživajte u ovoj utakmici iz prvog dela sezone 1999/00.
Dodaj komentar