Sedmog dana ovog septembra, Darko Pančev, golgeter kakvih više nema, napunio je 55 godina
Darko Pančev (7.9.1965, Skoplje) je imao sjajnu karijeru, a opet, ne može da bude zadovolljan onim što je postigao jer je mogao i morao više. Pomalo to čudno zvuči kada se govori o golgeteru koji je bio prvak Evrope i sveta, pa Zlatna kopačka Evrope, pa drugi najbolji igrač Starog kontinenta u prestižnoj anketi „Frans fudbala“, koji je sa 18 godina i osam meseci bio najmladji igrač u istoriji fudbala koji je bio prvi strelac lige u Jugoslaviji… Ostalo je zapisano i da je u dresu Zvezde bio tri puta najbolji strelac one Lige koja je bila u Top 5 u Evropi, sa 32, 34 i 25 postignutih golova.
Ali, to je ono što i vrapci na grani znaju, a sedmog septembra od jutra do mraka na svim televizijama se vrteo gol sa bele tačke koji je Crvenu zvezdu promovisao u evropskog šampiona. A to sećanje vratilo mi je i neka druga, ranija i kasnija sećanja koja su uvek bila u nekoj „magli“.
Prvo čega sam se ja setio je dolazak „Kobre“ na „Marakanu“. Bilo je sve gotovo, a njegovom dolasku u Zvezdu kumovao je moj drug Maksa, koji je igrao u mladjim kategorijama Zvezde pa u BASK-u i nekoliko inostranih klubova, pre nego što je počeo da se bavi prvo menadžerskim a sada i trenerskim poslom. I upravo mi je on rekao za taj veleobrt. Da se u igru ubacio Partizan, da je Darkova supruga već u Londonu, naravno, u režiji crno-belih…
Takvo saznanje urnisalo je čelnike Crvene zvezde i počela je potera. Pančev je uhvaćen u crveno-belu mrežu, a ja sam upravo bio na „Marakani“ tog dana kada je on u društvu Dragana Džajića zvao svoju ženu da se vrati. A njoj nije padalo napamet, ipak, Darko je uspeo nekako da je ubedi. A onda je morao u „ilegalu“, crveno-beli su ga krili sve dok nije stavio potpis na ugovor. Naravno, nije o tome pričao već je izjavio:
– Nije tajna da su me tražili svi timovi velike četvorke. Hajduk mi je ponudio najbolje finansijske uslove, a moram da priznam da su se čelnici Partizana zaista trudili da me angažuju. Odlučio sam se za Zvezdu jer su i moj otac i moj brati navijali za Vardar i Zvezdu, baš kao i ja, pa mogu da kažem da je srce odlučilo.
Preskočiću priču o osvajanju Evrope i sveta da bih se posvetio odlasku u Inter. Tamo, u gradu mode, Darko je izgubio svoj personaliti, naravno, ne svojom greškom. Odmah da kažem da ga je u to vreme jurilo pola Evrope. Ramon Mendoza, tadašnji predsednik velikog Reala dva puta je lično dolazio u Beograd kako bi privoleo Dareta da se preseli u Madrid. Ni Barselona nije bila imuna na neverovatnog strelca pa je pregovore vodio tast Johana Krojfa, menadžer koji je radio za Katalonce, a želeo ga je i ser Aleks Ferguson, „alfa i omega“ Mančester junajteda. A Pančev je izabrao Inter i – pogrešio.
– Inter je moja tužna priča i faktički početak završetka moje karijere – iskren je bio Darko kada smo pričali o ovoj temi. – Ni danas ne mogu sebi da objasnim kako sam od mnogobrojnih evropskih ponuda, izabrao najgoru.
A ljudi iz Intera su želeli Darka po svaku cenu. Dobijali smo gotovo svakodnevno informacije da ga prate na svakom koraku, na svakoj utrakmici. Ako je verovati i italijanskim kolegama, čelnici Intera su imali bar 30 snimljenih kaseta. I šta su mogli na njima da vide? Kako Pančev postiže golove na 100 načina, i levom i desnom i glavom, ali uvek iz 16 metara. Pa kako je onda taj, pokazalo se minorni trener jer je davno izgubljen u vremenu i prostoru, Osvaldo Banjoli, tražio od Darka da se vraća, prvo brani svoj gol a onda da ide da trese mreže. E, to nije moglo da prodje.
Nije to Darko ni mogao ni hteo, a Banjoli je terao po svome. I, naravno, golgeter nad golgeterima nije ni dobijao priliku da pokaže zašto je doveden na „San Siro“. Na početku druge sezone činilo se da se vidi svetlo na kraju tunela, jer je sam Banjolu posle priprema izjavio da je pogrešio i da će nova sezona biti u znaku Darka Pančeva. Avaj, u klubu su počeli da ga ucenjuju objašnjavajući da ako hoće da igra mora da pristane na smanjenje ugovora. Nisu znali na koga su se namerili. Darko je rekao da je spreman da sedi, ako treba i na tribinama, i završi karijeru ali da će morati da ga isplate do poslednjeg dinara, lire ili ne znam koje valute…
Tek tada je iskrsla mogućnost da predje u Milano kod Dejana Savićevića, što znači da nije tačna priča da je „Genije“ zakasnio jedan dan da ga „otme“ najvećem rivalu. I to mi je jednom prilikom Darko ispričao do tančina.
– Pošto su me Galijani i Brajda dobro poznavali, a razgovarali su i sa Dejom, rešili su da me otkupe. Ali, gazda Intera, pretpostavljam, strahujući da bih mogao da zaigram kao nekada u Zvezdi i počnem da postižem golove i u dresu Milana, a plašeći se naravno i reakcije navijača, rešio je da me ipak ne pusti.
I tako se, nažalost, obistinilo ono što je Darko rekao, da je prelazak u Inter praktično bio početak kraja jedne sjajne karijere. Ali, niko ne može gumicom da izbriše njegove vasionske golove, da mu oduzme tolike trofeje. I jos nesto: Darko je bio i ostao ljudina, čovek sa karakterom i večitim osmehom. Čovek – pobednik.
Dodaj komentar