Početkom februara predsednik USNS Petar Denda mi javlja lepu vest:
– Dobio si nagradu za životno delo.
– Da nije rano, taze sam penzioner.
-.Nije. žiri je tako rešio.
– Da mi ne slutiš nešto…
– Ne lupaj-
Kako god odmah sam dobio koronu. Ali dobro to verovatno svi imamo.
Danas u USNS u pratnji lepše polovine, sina (kćerka nije mogla) i kuma dodje i taj trenutak. Ko god kaže kako je indiferentan na nagrade ne govori istinu. Video sam sreću kod mlađih kolega, snaga portala je ogromna. Zatim Sale Miletić, Gaja, Bobi Janković, Stole Petković, Zorica, Sneža. Igor Gačić… Lepo u tom društvu.
Rekao sam a preneli svetski mediji:
– U novinarstvo me je uveo Mile Bakoč prijatelj sa Šolte i novinar Sporta. Onda sam prešao u Sportske novosti na poziv kućnog prijatelja Cige Lukića i u sjajnom društvu učio zanat od novinarskog oca Zorana Petrovića.
U septembru 1990 stigao je poziv Zorana Popovića da pređem u Žurnal. Kakva galerija velikana, Zoran,Simke, Daba, Batica, Sima, Paja, Šotra, Vaske… pomogli su mojoj generaciji da stasa i da to vreme napravimo novinu vrednu pažnju.I mi smo nekima pomagali, čini mi se nakd nedovoljno.
Kada sam počinjao mašina Unic čudo, a onda redom faks, kompljuter ,mobilni telefoni. Sve sam prošao, od poslednjeg honorarca u Sportskim Novostima do nekoliko meseci glavnourednikovanja u Žurnalu.
Ocena za karijeru – jaka trojka. Nisam skroman, meni je u gimnaziji trojka bila često mislena nedostižna ocena tako da je to to.
Imao sam sreću da sam radio sa vrhunskim sportistima, trenerima, sportskim radnicima.
Zahvalio sam se i žiriju i omiljenom predsedniku, mislim na Dendu naravno.
Zahvalio sam se na kraju a to je prvo i porodici jer su stoički izdržali sve neostvarene a dogovorene vikende, sva propuštena letovanja, nedostatak slobodnih dana. Omogućili su mi da uživam u najlepšem poslu na svetu.
Oni su zapravo moje Životno delo jer da tog dela nije bilo ne bi bilo ni ovog današnjeg.
Uzgred, idemo dalje.
Toliko
Hvala Metlašu na slikama
Dodaj komentar