Pre desetak dana sam zvao Rađena.
– Dečko jel razmišljaš da staneš ili…
– Ne razmišljam. Igra mi se. Imam ugovor još godinu dana.
Eto ti ga, još će da ganja centre, organizuje napade.
Ali ovih dana smo u stalnom kontaktu. Retko kada, gotovo nikada ne komentarišem rad kolega. Međutim kako nisam u prilici da budem na svakoj utakmici F8 gledam sve na Sport klubu.
Rade to, po meni, izvanredno. I dok sam za Darka Plavšića znao da je briljantan, po meni, komentator, pravo osveženje je ovaj koji će da ganja centre i organizuje napade.
Radjen je toliko prirodan sa mikrofonom, ponaša se kao da je na mestu stručnog saradnika sto godina.
– Mali dobar si, nisi dosadan.
– Hvala Deki, nego imam neko pitanje.
I onda razmenimo neki info ali ja više dobijam od njega nego on od mene.
Ako imate priliku slušajte ga. Nenametljiv, stručan, objašnjava lako, ukazuje na taktičke finese bez da drži banku. A uz to sa prirodnim smislom za zajebanciju zna i da se uvuče među običan svet na svoj šmekerski način.
Ako je Darko Plavšić ovde golgeter sa mikrofonom onda je Radjen sjajan paker. Odličan tandem, pun pogodak Sport kluba. Podatke koje daju su rečeni u pravom trenutku, ponašaju se kao znalci ispred televizora koji prate utakmice uz čips i pivo.
Ako je F8 pun pogodak, onda su kvalitet cele priče podigli Darko i moj drug Nikola Rađen.
– Imaš posao kad ostaviš kapicu.
Uz njegov zarazni smeh završava priču:
– Deki prirodan talenat. Ko zna zna. A sad izvini, moram da se pripremim za prenos. To je ozbiljan posao a ne to što ti lupaš po tastaturi.
Što jes jes. Ko zna zna.
Toliko
Dodaj komentar