Umoran, ponosan, u sebi tužan do bola, Igor Milanović je davao izjavu novinarima. Iza njega je spuštene glave, sporim a opet brzim korakom prolazio Nikola Jakšić čiji je promašeni peterac otvorio vrata Pro Reku do pobede.
– Jakša, glavu gore, ajde bre – prekinuo je Igor izlaganje pruživši podršku svom igraču.
Eh, da to može tako. Velemajstor vaterpolo igre je doživeo u nekih 40 efektivnih minuta put od heroja, autora nenadmašne igre, momka koji je rešio da u tom finalu, u svom Beogradu, odigra najbolje što može do tužne ličnosti. A kad Jakša igra najbolje što može onda je to u bazenu umetničko delo. Lucidan, snažan, spretan, sa kompjuterom u glavi, torpedovao je gol Reka šest puta, hej šest puta, na šest različitih načina. Nisu mu mogli ništa osim od muke i dviljenja da mu aplaudiraju na otvorenoj sceni. Od statusa igrača koji je nezaboravnom partijom doneo klubu evro prvenac delilo ga je 12 sekundi. Taj Zalanki je pogodio za izjednačenje, taj Zalanki je iz peterca doneo trofej Reku, ukrao Jakši epitet junaka nezaboravnog finala.
Za vreme utakmice Jakša nije krio emocije. Proslavljao je svaki pogodak, dizao tako adrenalin sebi i umornoj ekipi, vadio i taj poslednji atom snage da se Reko položi na pleća.
Kada je video gde mu je šut završio, kada je čuo taj odvratni zvuk koji se oglasi kada lopta tresne u prečku, stavio je glavu u ruke. I nije je dizao ni dok su reči utehe brojnih dolazile do njega.
.
Mislim da je želeo da izbegne dodelu medalja. Mislim. Vidno skrušen, možda i sa suzama u očima gledao je srebrnu medalju. Onda se povukao pored zida glavne tribine, sedeo, sedeo, sedeo…Ko sve nije došao da ga uteši, da mu čestita na partiji koju je pokvarila ta prečka.
– Morao sam nešto da mu kažem koliko je bio očajan. Zahvalio se pristojno i nastavio da ćuti – rekao mi je prijatelj i kolega Srđan Sudar čija je slika ovde.
Pustio sam mu poruku i verujem da bi najradije ćutao:
– Mali budi ponosan, vratiće se to.
– Hvala Deki.
Jutros, uz izvinjenje mu šaljem novu da ako hoće bilo kakvu izjavu da sam na raspolaganju.
– Molim te nemoj, nisam u elementu.
Drugim rečima u k…. sam.
I biće tako još neki dan, dok ne dodju nove utakmice. Tek ćemo da uživamo u Jakšinim majstorijama, igrača kojem kada igra kako zna teško da ima ravnog.
Vaterpolo div, umetnik, virtuoz, šmeker…. Dodajte sami. Kako god pričaće se „a ono kad je Jakša maltretirao Pro Reko“.
Toliko
Dodaj komentar