Broj sedam je prost prirodan broj. Nije prost kao što ljudi mogu biti, nego je prost zato što je deljiv samo sa jedinicom i samim sobom. Vekovima su broju sedam pridavali neka mistična i posebna svojstva. Koliko smo u detinjstvu pročitali bajki u kojima je pisalo: Iza sedam gora, sedam mora, sedam brda i planina, sedam šuma i dolina i sedam okeana…
Kada se neko zaljubi, za njega se kaže da je na sedmom nebu.
Zašto baš sedam mora i sedam gora, a ne osam ili devet gora i mora. I kada se neko zaljubi – zašto nije na petom, nego na sedmom nebu?
U detinjstvu smo čitali bajku “Snežana i sedam patuljaka”. Setimo se imena patuljak: Uča, Ljutko, Srećko, Pospanko, Stidljivko, Kijavko i Tupko.
Kasnije smo u školi učili Sedam svetskih čuda staroga veka, što je skup arhitektonskih dela koje su stari Grci, naročito u helenističkoj epohi, smatrali vrhuncem ljudske kreativnosti i genijalnosti. Međutim, od ovih sedam čuda još samo kompleks velikih piramida u Gizi i dan danas postoji.
1. Artemidin hram u Efesu, Turska.
2. Velike piramide u Gizi u Egiptu
3. Viseći vrtovi iz Vavilona
4. Kolos sa Rodosa, skulptura Heliosa
5. Mauzolej u Halikarnasu, u današnjem Bodrumu, Turska.
6. Statua Zevsa u Olimpiji (oko 457. p. n. e.)
7. Faros u Aleksandriji, svetionik napravljen 270. p. n. e. na ostrvu Faros blizu Aleksandrije.
Sve smo to učili u osnovnoj školi “Sedam sekretara SKOJ-a”, koja se sada zove “Laza Kostić”. Ni tada nismo mogli da upamtimo imena svih sedam sekretara, koji su poginuli u vreme šestojanuarske diktature. Bili su to: Josip Debeljak, Josip Kolumbo, Pavle Paja Marganović, Janko Mišić, Mijo Oreški, Pero Popović Aga, Zlatko Šnajder.
Kasnije smo gledali legendarni vestern “Sedam veličanstvenih” (Magnificent seven). Uloge su, izmedju ostalih, tumačili i svetske zvezde tog vremena Jul Briner, Stiv Makvin, Čarls Bronson.
Sedam svetskih čuda novog veka
Novih sedam svetskih čuda (engl. New Seven Wonders of the World) je međunarodno takmičenje održano 2007. godine na inicijativu Bernarda Vebera, osnivača „Nove otvorene svetske korporacije“. Pobednici ovog takmičenja su:
Kineski zid – Kina, drevni grad Petra – Jordan , Hrist Spasitelj – Rio de Žaneiro, Brazil, Maču Pikču – Kusko, Peru , Čičen Ica – Jukatan, Meksiko, Koloseum – Rim, Italija , Tadž Mahal – Agra, Indija.
Za mene će ostati večita tajna zašto je u igri na sreću LOTO potrebno pogoditi sedam brojeva da bi se dobila premija. Zašto nije recimo pet, šest ili osam? Bolje je dobiti sedmicu na lotu nego desetku na fakultetu.
Štampa i novinari se kod nas obično nazivaju sedma sila. Da je štampa (žurnalistika, novinarstvo) stvarno sila, koja može bitno da utiče na javno mnjenje, a time i na događaje u ratu i miru, pokazalo se dosad mnogo puta. Ali zašto je to baš sedma sila, i koje su, onda, prethodnih šest? Pretpostavlja se da su Rusija, Engleska, Nemačka, Francuska, Amerika i nekada Turska a sada i Kina tih šest svetskih sila.
Oduvek su ljudi želeli da iskažu svoje misli i osećanja govorom, slikanjem , pa kasnije i pevanjem ili pravljenjem rukotvorina. Osobe koje su imali talenta i veštine da se izraze na neki poseban lep način su nazivali umetnicima, a ono što su stvarali su bila umetnička dela. Tako je nastala umetnost: književnost, muzika, slikarstvo, vajarstvo, arhitektura, pozorište. Znači da je bilo šest grana umetnosti. Onda su braća August i Luis Limijer napravili kinoprojektor i prikazali prvi film 1895. godine u Parizu. Od tada postoji i “umetnost pokretnih slika”, ili sedma umetnost koju danas jednostavno nazivamo film.
Da spomenemo još sedam dana u nedelji. Šest dana se radi ,a u nedelju, sedmog dana, se odmara. U neka srećnija vremena se radilo pet dana, a subota i nedelja su bili dani odmora.
Sedma Božija zapovest kaže: “Ne čini preljube.” Srećom preljuba ne podleže krivičnom zakonu, inače bi zatvori bili puni.
Sportisti na dresovima nose brojeve. U vreme kada je košarka bila stvarno sport, a ne biznis i show time, košarkaši su po nekoliko godina igrali u istom klubu. Bilo je i onih koji su celu svoju blistavu karijeru proveli u istom klubu. Znalo se da dres broj jedanaest nose Krešimir Ćosić (Zadar), Milun Marović (Radnički), Radmilo Mišović (Borac), Ljubodrag Simonović (Crvena zvezda), Miodrag Marić (Partizan), Žarko Varajić (Bosna). Uzgred, ova šestorica košarkaša bili bi evropski prvaci i ne bi im bio potreban trener. Bili su genijalni igrači.
U FIBA košarci na dresovima su nekada košarkaši imali brojeve od četri do petnaest i sudijama je bilo lako da pokažu zapisničaru broj igrača koji je napravio ličnu gresku. Zašto brojevi na dresovima nisu bili od jedan do dvanaest? Odgovor je veoma jednostavan. Kada sudija pokaže tri prsta okrenuta prema tlu to znači da je neki igrač proveo u protivničkom reketu duže od tri sekunda, a kada podigne ruku visoko i pokaže tri prsta to znači da igrač polazi u šut izvan linije za tri poena. Ako sudija pokaže dva ili jedan prst to znači da igrač treba da izvede dva ili samo jedno dodatno slobodno bacanje.
U košarci je najbolja evropska i NBA sedmica bio Toni Kukoč. U Partizanu je godinama Dušan Kerkez nosio dres broj sedam, a u Crvenoj zvezdi Žarko Koprivica. Obično kada juniorski igrač prelazi u prvi tim dobija dres sa brojem koji ne nosi niko od prvotimaca. Juniorski igrač nije u situaciji da bira broj.
Dolaskom u prvi tim košarkaškog tima Radnički dobio sam dres broj sedam. To mi je značilo mnogo više od sedmice na lotu. Naučio sam da budem deo kolektiva,vredno treniram i prolazim kroz pobede i poraze. Mnogo sam putovao, stekao mnogo prijatelja i nešto malo novaca i neprijatelja.
Ipak je sedam samo jedan u nizu prirodnih brojeva. Sa njim u vezi nema nikakve magije. život je velika magija i treba vredno raditi i uživati u svakom danu. Ne poneti se u uspehu, i ne klonuti u porazu.
Post Scriptum
U tekstu ima malo o košarci, a mnogo više o nečemu drugom što bi mozda bilo interesantno za prave ljubitelje košarke kojima je muka od današnje košarke ovakve kakva je. Možda će im biti interesantno da nauče koja su sedam svetskih čuda starog sveta, ili koje su grane umetnosti ili ko je sedma svetska sila.
Dodaj komentar