Tradicionalni susreti košarkaša veterana iz Novog Beograda i selekcije Čajetine i Užica
Igra pod obručima spojila je za sva vremena veterane Novog Beograda i kombinovane selekcije Čajetine i Užica, krštenog imena Zlatibor Ere. Borba za svaku loptu i rivalstvo na terenu, koje traje već više od jedne decenije, odavno su prerasli u neraskidivo prijateljstvo i tradicionalne susrete.
Tako je bilo i ovog juna. U maloj varošici velikog košarkaškog srca podno Zlatibora, “žuti” iz prestonice, željni revanša za prošlogodišnji poraz u Užicu, i domaći u plavim dresovima “odmerili” su snage na terenu jedne od najlepših dvorana u Evropi.
“Ljuti” protivnici se nisu štedeli. Na terenu se nisu “videle” njihove godine. Neumorni momci su brzim dodavanjima gradili svoje akcije, a “mirna ruka” je “radila” pod oba koša, kao i sa linije za tri poena. Mnogi od aktera su svojom partijom podsetili na igračke dane iz svoje mladosti.
-Puno nam je srce kada nam u goste dođu naši dragi prijatelji iz Novog Beograda – ne krije osmeh Aleksandar Pavlović, jedno od najpoznatijih košarkaških imena iz užičkog kraja i “glavni krivac” za uspešnu organizaciju susreta.
Pavlovića raduje činjenica da su susreti ovih ekipa prerasli u tradiciju. Naglašava da njihov epilog na terenu nikada nije bio važniji od druženja.
-Godinama gradimo naše iskreno prijateljstvo i trudimo se, i mi, i oni, da uvek budemo dobri domaćini. Zato je naše prijateljstvo sve čvršće, kako idu godine. U prilog tome je i podatak da često razmenjujemo igrače, odnosno “stranaca” ima na obe strane.
Sa činjenicom da rezultat ovih mečeva nikada nije bio u prvom planu slaže se Aleksandar Miljević, kapiten ekipe iz Novog Beograda, koji je inače poreklom iz užičkog kraja.
– Lepo je pobediti, ali ni poraz ne pada teško, posebno kada se nadmećete sa svojim prijateljima u prelepoj dvorani. Kraj svake utakmice, bez obzira ko je pobednik, svi dočekujemo uz osmehe, jer je najvažnije da smo se opet sreli sa našim prijateljima i nastavili jednu lepu tradiciju.
Miljević ističe da sa svojim prijateljima, kad god to obaveze dozvole, rado dolazi u Užice, kao i na Zlatibor.
-Čovek se opusti i odmori i uz druženja sa prijateljima napuni baterije za ono što ga čeka na poslu. Idemo dalje. Sledeći put moramo spremiti bolju taktiku. U svakom slučaju, još dosta utakmica i druženja je pred nama.
Kao što rekoše veterani, nije važno ko je pobedio na terenu. Ali, hroničar susreta, ujedno i potpisnik ovih redova i kapiten Zlatibor Era, beleži u svom notesu da su “njegovi” slavili sa 60:54, i pored čestih smenjivanja ekipa u vođstvu. Tu “činjenicu” potvrđuje i semafor uz poslednji sudijski zvižduk.
Prvo ime meča bio je Goran Radović sa 23 poena, koji je odlične asistente imao u Nikoli Jajčaninu (13), Slavku Milojeviću (12), Branku Škodriću i “strancu” Acu Miloševiću, pojačanju iz prestonice (po 6), selektoru Aleksandru Pavloviću, “kouču” Miodragu Dimitrijeviću i već pomenutom kapitenu. Ekipa je bila oslabljena neigranjem Želimira Džambića, nekadašnjeg kapitena i legende Zlatibora, čije se ime našlo u protokolu. U taboru gostiju, pored “stranca” Duška Pantovića (17), inače jedne od šest legendi čajetinskog Zlatibora, zablistali su nepogrešivi Nino Batestin (16) i Miodrag Lopičić (15), a srce na terenu ostavili su i Aleksandar Miljević i Dragan Tornjanski (po 3), kao i Petar Topić i Bojan Draškić.
Pravdu u Čajetini uspešno je delio mladi sudija Petar Kutlešić, kome su pomogli i veterani izuzetno korektnom igrom.
Ako to epidemiloška situacija dozvoli, čajetinski hram košarke će obe ekipe opet ugostiti sredinom februara, na tradicionalnom turniru veterana koji će po sedmi put organizovati neumorni Aleksandar Pavlović.
Novi dvoboj? Zna se. Idućeg juna. Gde? Novi Beograd? Čajetina ili Užice? Svejedno!
Dragan Pejić
Dodaj komentar