Saša Mirković nikad nije kriv. Uvek je žrtva. Kad se 25. februara 2016. obratio zaposlenima u dnevnom sportskom listu „Sport“ povodom nezadovoljstva zbog neisplaćenih zarada i doprinosa, bio je „totalno neupućen u situaciju“. Upravo se vratio sa 45-odnevnog odmora na koji je otišao 6. decembra 2015! To što postoji rupa u izgovoru, nema veze. Šta je 30-tak dana za mesece koje kasni u izvršavanju svojih obaveza prema zaposlenima.
Osim što je bio neupućen u situaciju u „Sportu“, Mirković je bio ljut i na partnere Žugića i Vuksanovića koji su sve radili van njegovog znanja i na njegovu štetu. Bar tako je rekao zaposlenima, uz obećanje da će se rešiti partnera. I nekim čudom, ispunio je Mirković to obećanje. Ti partneri više se nisu pojavljivali i obmanjivali zaposlene u „Sportu“
Kako se finansijska situacija nije popravljala, nego se pogoršavala, Mirković je ubrzo našao nove krivce. Ovog puta za nestručno vođenje i nastale gubitke „Sporta“ optužio je saradnike, koje je on doveo i predstavio kao velike profesionalce i majstore medijskog zanata: Kraljevića i Vukovića.
Nema veze što su oni nekoliko meseci pre tog obraćanja sami napustili „Sport“.
Važno je da je Mirković pokazao želju i volju da sasluša zahteve i apele zaposlenih i da je neko drugi kriv. Kao vid dobre volje Saša Mirković je ponovo rešio da on bude glavni i odgovorni urednik. U impresumu, nigde više. APR nije toliko značajan da bi se Mirković deranžirao da tu promenu i registruje.
Nije našao za shodno da održi ni jedan kolegijum. Mesecima „Sport“ je izlazio samo zahvaljujući zalaganju preostalih zaposlenih. Istih onih „džabalebaroša i bundžija“, kako on naziva one koji su izdavali „Sport“, nisu krali tuđe materijale sa sajtova, a još manje „muškog golmana proglašavali“ za žensko, kako stoji crno-na-belo u sadašnjem „Mirkovićevom Sportu“.
Mirkovića ni od korova. jedino je broj novinara pao na 12. Da, na novinu koja ima 24 stranice.
To što se nije zalagao u novini i za novinu, ne znači da Mirković nije bio upućen u dešavanja. Neki verni saradnici koji su učestvovali u gašenju zaječarskih medija, nastavili su sa svojim zadacima i u „Sportu“. Tako je Mirković na svaki nagoveštaj vapaja da se zaposlenima plati, odgovarao novim ucenama, pritiscima i pretnjama.
Možda on to smatra podsticajem i otrežnjenjem lenčuga, ali zakon nalaže da je to mobing. Stalni i surovi.
Pošto više nije imao koga od svojih bivših saradnika da optuži da rovare i rade mu iza leđa, Mirković se okrenuo partijskoj hajci. Njegove bivše kolege. Po njegovoj tvrdnji, iz neznanog razloga krenuli su da podbunjuju zaposlene, ne bi li okaljali Mirkovićev lik i delo u javnosti.
I „Sport“ je, uprkos ugovornoj obavezi da ne menja namenu, počeo da se bavi oživljavanjem Mirkovićevih političkih ambicija. Pošto već nije uspeo da sakupi dovoljno potpisa za kandidaturu za premijera (naravno da su i to tadašnji saradnici radili bez njegovog znanja), Mirković je objavio da će počistiti svakoga ko mu izađe na crtu na predstojećim predsedničkim izborima.
Dok čekamo 2017. Mirković brani slobodu novinarstva, pravdu i naravno svoju istinu na način, koji okuplja tu i tamo po nekog „štrajkbrehera“, ali zahvaljujući neverovatnoj tolerantnosti zvaničnih organa, a posebno Inspekcije rada, koja na SLUČAJU SPORT radi od februara i dosad nije donela ni jedno rešenje?!
Kad objavi da se čitava tehnička redakcija vratila na posao, Mirković govori istinu. Ko se ne vrati, biće otpušten, što znači da više i nije član tehničke. Isto važi i za novinare. Članovi sindikata „Sporta“ znaju koliko ih ima. Zato se i ne kriju iza saopštenja, već se svakog dana okupljaju ispred Doma sindikata. Kao profesionalci, znaju da sem časti, imaju samo istinu na svojoj strani.
A Mirković i njegovi saradnici mogu da zovu, obećavaju i prete. I da štampaju novinu koja vređa inteligenciju čitalaca.
Ako je pravo na rad, pravo na slobodu govora ustavno pravo, onda je neverovatno da Saša Janković, nezavisni organ za odbranu ljudskih prava, makar ne upita bilo koga od zaposlenih, ako smo još zaposleni, šta se to događa na Trgu Nikole Pašića. Ili, ministar u tehničkoj vladi Aleksandar Vulin, jer je ministar za rad, zar ne?
U Beogradu 5.8.2016. Sindikat zaposlenih u „Sportu
