Uprava Partizana zadržala trenera i posle bruke protiv Novog Pazara
Izjanđale fraze o naučenim lekcijama nikako da dobiju praktičnu primenu u Humskoj 1. Naprotiv, ekipa, struka i uprava Partizana već tri sezone čine iste greške, a ni početak četvrte ne nagoveštava da su se crno-beli dozvali pameti.
Nije smak sveta to što su prosuli tri boda u Jošanicu, jer ih se mogu naosvajati u preostalih 36 kola prvenstva. Mada su brzim gubljenjem koraka sa večitim rivalom i braniocem titule Crvenom zvezdom, rano, sami sebe uveli u rezultatsku psihozu. Nije tragedija ni to što ih je „tukao” jedan „mali” Novi Pazar, jer se slični kiksevi dešavaju i većima od Partizana. Iako je za rubriku verovali ili ne da je na terenu desetoplasiranog tima prošle Prve lige – mimo svake logike i pravde izmeštenog u najviši rang, „parni valjak” samo jednom u sedam duela izvozao pobednički krug, dva puta ostao potpuno zaglavljen, a u četiri navrata se iščupao remijima.
Čak ni sijaset individualnih grešaka, lako čitljivu taktiku i timsku nonšalanciju ne treba posmatrati fatalistički, jer se svakom mogu desiti prazni hodovi, žute minute i loši dani. Problem je to što se Savo Milošević i njegovi igrači po mantri sapliću o sopstvene noge i time daju vetar u leđa u komšijama sa „Rajka Mitića”, a ovamo im prete prekidom šampionske serije. U ovom i ovakvom Partizanu nikako da… Prestanu s biranjem utakmica i rivala za trošenje do koske, kao da se može živeti samo od odlične derbijevske statistike. Svedu na razumnu meru rupe u defanzivi, naročito tamo gde dejstvuje zadnja linija. Učine raznovrsnijim i tečnijim protok lopte na sredini terena, a ne da se čekaju nadahnuti trenuci pojedinaca. Obezbede adekvatnu podršku Umaru Sadiku u napadu, jer se ne mogu trofeji ganjati s jednim centarforom više klase. Nauče da se pare, kada ih ima dovoljno kao što se sada na sva zvona hvali uprava, moraju (na vreme) uložiti i u potrebna pojačanja.
Slabosti crno-belih viđene u ovom porazu i teškom mukom izvojevanom trijumfu protiv Napretka, odnosno gomili „malih” utakmica u eri Sava Miloševića, idu na dušu svima u vertikalnom lancu odgovornosti. S tim što nepisano sportsko pravilo kaže da u kriznim momentima prva „leti” trenerova glava. A Savina je preživela i „ružnu i tužnu igru” protiv Pazaraca, kako je sam Milošević video izdanje svojih pulena u tih 90 i kusur minuta. Samo zato što se njemu nije stvarno napuštao posao u Humskoj, u suprotnom ne bi ponudio nego dao neopozivu ostavku. I zbog toga što je sadašnja upravljačka garnitura na takvom lošem glasu kod domaćih trenera od imena, znanja i integriteta da bi radije bili bez posla nego sarađivali s njom, a ostali nisu (trenutna) opcija ekipe okupljene oko predsednika Milorada Vučelića.
Dodaj komentar