Komentari Sve vesti

Dejan Stevović: Neispričana priča iz Montreala

Montreal pre 15 godina. 365 dana posle onog poraza od Mađara u Atini. I danas, 15 godina kasnije, sećam se odlično napaljenih pogleda Dače, Vujasa, Šeleta, Ace, Dekija, Petra i drugih… Tog pobedničkog besa.
Znao sam da će bude neka zajebancija kada mi je Čane pri polasku ispunio molbu i doneo mi 15 diskova sa fimovima u onim debelim kutijama. Jedva preteklo u kofer. Kad sam video filmove jedva sam i ja pretekao. 12 horora made in Kambodza, ljubavni sa Tajvana, psiholoski iz Hong Konga i 15 neki sa Denzel Vašingtonom. Uh…
Đole Stefanović sa tek svežim Aleksom u mislima širi optimizam. Sve je podređeno finalu sa Mađarima.
Pravda je bila da se pobedi. Veliki protivnik, sve su znali, jedino nisu imali onaj sjaj u očima. Pisao sam o tome neki dan u Žurnalu.
Jedva pobedismo odlične Hrvate i onda Mađaroni.
Nije da sam se bojao, više me je bio strah da opet ne uprskamo. Dok strah ubijam kambodzanskim hororom i psovanjem brata Čaneta u hodniku muva da se čuje. Malo neki žagor. Kasnije saznam da je selektor Petar Porobić neumorno šetao hodnikom i da je brzo dobio društvo u Vujasu. Otišli su u Perinu sobu i tamo je on prihvatio neke kapitenove sugestije.
Finale zna se. Intonira se mađarska himna a po završetku Vujas po ledjima “miluje” Šeleta i kaže da ne bi voleo da tu himnu tog dana sluša jos jednom.
I bi tako.
Da Dača u životu nije odigrao ništa pre i posle toga ovo bi bilo dovoljno. Pa Šeletova odbrana četverca u zeznutom trenutku, pa Savićevo maltretiranje Molnara, pa Vujaseva inteligencija da ukrade poslednju loptu…
Pa onda slavlje. U Atini 7:8, u Montrealu 8:7. Tribine su se bukvalno ljuljalle od presrećnih Srba i Crnogoraca. Toliko su se ljuljale da su igrači morali da drže ogradu kako se ne bi srušila.
Šapić je bio MVP ali je SCG bila MVP.
Večera u hotelu. Manojlović traži da igrači posle posebno slave. Propade mi, mislim se, priča. Ali Dača vraća nadu:
– Neno od početka smo zajedno i takvi smo do kraja.
Biće priče.
I poče slavlje, restoran, disko, šta li je, puno Srba i Crnogoraca. Meračim temu ali Savić je presudio:
– Deki, sve što vidiš nisi video. Kamera je of.
I bi tako.
Bez priče za javnost ali sa zlatom. Ne bih se menjao. Jer i to što nije ispričano nije ni bilo nešto.
Aha
Toliko

Dodaj komentar

Kliknite ovde da ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.