Evo jedne prave prvoligaške utakmice koja je, ispostavilo se, odlučivala o ispadanju te godine. U stvari, da je Borac pobedio, mislim da bi ispala Crvena Zvezda a da bi se Sloga ipak spasila.
U pitanju su dve ekipe među kojima je vladao ogroman rivalitet. Uvek su utakmice Sloge i Borca bile za pamćenje i nikome od nas nije bilo svejedno kada je trebalo da ih sudimo, bilo to u Čačku ili Kraljevu.
Takva je bila i ova utakmica. U Hali kraj Morave nije mogla ni igla da stane, a verujem da je bilo preko 3.500 gledalaca. I to ne pozorišnih gledalaca: Čačani su imali u svakom delu publike po nekog ko je imao svoja zaduženja – da ometa gostujuće igrače, da vrši pritisak na nas sudije ili da bodri svoju ekipu. Pored svega toga, arhitektonsko rešenje ograde tribina zadavalo nam je puno muke. Naime, ista je bila izrađena od petomilimetarsog lima, koji je bio odlična podloga za udaranje rukama i nogama, pa je bilo trenutaka kada u hali nisi mogao da čuješ ni svoje misli.
Nakon boljeg početka Borca, Sloga se konsolidovala i nakon par minuta povela. Prednost nije bila velika, ali su naterali domaće da istu jutr sve do kraja utakmice. Na poluvreme se otišlo sa 4 poena prednost za goste i do samg kraja je utakmica imala i rezultatsku neizvesnost, što je nas sudije nateralo da damo 200% svojih mogućnosti.
U hali u Čačku uvek je bilo teško suditi, ali je bilo pravo zadovoljstvo ući u hram košarke kraj Morave. Uvek sam osećao srahopoštovanje, imajući u vidu sve igrače koji su stasali u Čačku. Domaćin nam je uvek bio Direktor hale legendarni Radmilo Mišović, pa smo pre utakmice redovno pili crnu tursku kafu u njegovoj kancelariji. Legenda čačanskog novinarstva Aco Puš pratio je svaki naš korak i nije se libio da na svoj način utakmicu prokomentariše za Sportski žurnal i lokalne medije.
A tek sastavi ekipa! U domaćem Borcu, alfa i omega a sada trener KK Borac Marinović. Na klupi borca sadašnji pomoćnik Vlade Šćepanovića na klupi Partizana Dejan Mijatović. Eto kako se okrenula sreća, da je baš u prvom kolu ABA lige Borac u Beogradu tukao Partizana, sa dva klkjučna aktera baš sa ove utakmice, ali u drugačijim ulogama! Pored Maline u Borcu Radmanovac, Jevđić, Manjenčić… Ekipa za svaki respekt i mislim jača od ove ekipe koja sada igra ABA ligu. Na kraju sezone, Borac je iza sebe ostavio samo Beopetrol, pa su naredne godine igrali u drugom rangu tamičenja.
Na drugoj strani – „moćna Sloga“ kako su je Kraljevčani zvali! Mijailović na centru kao najiskusniji igrač (neće se uvrediti ako kažem – kraljevački Mikan) dugo godina je bio pravi kapiten KK Sloga. Mijilović je važio za jednog od najkorektnijih igrača među nama sudijama. Pored njega na pleju Saša Vasiljević, pa Marko Dimitrijević – Slogino dete, ali i sjajni imenjak Milan Dozet i na četvorci Kosanović. Sjajna ekipa vođena sa klupe od strane trenera Kostića, verujem da je zaslužila i bolju poziciju od devete na kojoj su se našli na kraju prvenstva (tada od 12 ekipa koje su se takmičile).
Ovakve utakmice su pravile igrače. Ovakve utakmice s razvijale košarku i njenu popularnost. Ovakve utakmice su stvarale trenere i izgrađivale nas sudije. Ovakve utakmkice su bile nekad ono zbog čega se čekao vikend i zašta je ceo grad živeo.
Nadam se da sam vam barem malo dočarao ono što se zbivalo na vrućem terenu u čačku pre skoro dvadeset godina!
Uživajte u ovoj spektakularnoj utakmici dve sjajne ekipe!
Dodaj komentar