Tamo negde 2004. u redakciju Žurnala je ušao mlad čovek. Prišao je stolu i rekao:
– Moram da uradim za fakultet intervju i vaš glavni urednik mi je rekao da to učinim sa vama.
Nakostreših se ali ajde. Odradimo to. Posle mesec dana eto ti ga opet. Doneo je tekst. Čitao sam, čitao, Bože što sam pametan, mislim se.
– Sam si pisao ?
– Sam – reče iz širok smeh dodavši – Voleo bih da radim u Žurnalu.
– Dodji 1. septembra, kada se vratim sa Olimpijskih igara.
Tačno 1. septembra, već sam i zaboravio na momka širokog osmeha, kad eto ti ga on.
– Rekli ste da dodjem 1. septembra.
Šta ću, odvedem ga kod urednika dopisničke služne Sl. Simića i rekoh.
– Može od ovoga nešto da bude, dobar je.
Sima ga gleda, gleda pa zapita:
– Molim vas, da li ste nakada gledali fudbal?
Kada sam se vratio sa god. odmora Sima me zove:
– Znaš li kakvo si nam blago dao. Odlčan pet.
Nekoliko godina kasnije smo ga primili u stalni radni odnos. Radio je fudbal. Prešao je na Zvezdu. Imao sam zadovoljstvo da mu 2019. predam Nagradu za najboljeg novinara u 2018. godini.
Zaboravih, momak se zove Nikola Stamenić, rodom iz Trstenika gde su odlične kobasice. Sada saradjujemo u Sport klubu gde može da se napiše i ono što se pojdinim sportskim radnicima ne svidja. Tako se Nikola istinitim pisanjem zamerio moćnom Terziću. Čovek koji kaže da predstavlja personifikaciju Crvene zvezde ga je izvredjao, rekao mu da mrzi crveno-bele. Kakva glupost. Zaboravio je doktor kako je Nikola često bio jedini novinar na konferenciji za medije, dok su drugi, uglavnom šlihtare čekali saopštenja portparola.
Suština je u tome što je Nikola Novinar sa velikim N. I dan danas se osećam ponosnim što sam makar malo doprineo njegovom ulasku u „sedmu silu“, mada obećane kobasice nikada nisu stigle.
Nema veze, Nidžo, samo rokaj. Bio si i budi Novinar.
Toliko
Dodaj komentar