Nisam pisao do sada o vaterpolu. Nisam tamo, drugačije je. I ne zovem ih, ne porukam… Mislim ne zovem i ne porukam
Grupa toplo hladno. Prisetio sam se Rija, tamo je isto bilo toplo hladno, nervoza i pritisak da se nožem seku.
Pita me jedan drug pred Crnu Goru:
– Najbolje da puknemo pa da idemo na Grke.Šta kažeš
– Kažem to bi bilo kada bi ti i ja igrali, ovde prc…
Ne bi oni prihvatili tri poraza, ne bi kalkulisali i kada sam ih video kako su ušli u taj meč…Uzgred Vlada Gojković ne kalkuliše ali je i njemu brzo bilo jasno u šta je udario.
I onda Italija i moj večiti ljubimac Kampanja. U Riju sam menjao patike iz sujeverja. Do kraja su se toliko čule ali koga briga za neopisivu lepotu tog mirisa i konačne pobede.
Danas san pustio klimu sredinom prve četvrtine, prebacio nogu preko noge i jedini pokreti su bili vezani za pisanje po papiru. Nisam se pomerio, majko moja…
Piči klima u glavu, krv prestala da ide kroz noge. Ali piče i ovi moji po Italijanima, krv stala kod Kampanje, mislim mog „ljubimca“. Samo nikad kraja, kijavica je zagarantovana, noge će na rehabilitaciju.
I opet se setim Rija. Tamo smo počeli da igramo u četvrtfinalu. Sada kijavičav i bez cirkulacije čekam odlične ali odlične Špance.Zadovoljan sam.
Ipak su ovi moji veliki tim, veliki da bi posle svega dozvolili sebi da ispadnu u četvrtfinalu.
– Samo ti se javljam, ništa još nismo uradili. Idemo dalje – kaže Prle.
Deki mi odgovara u jednoj reči:
– Idemo…
J..e se njima za moje zdravlje.
Tačno, idemo, idemo dalje.
Bez kalkulacija to nije naš nivo.
Toliko
Slike su od mog prijatelja Marcela…Hvala mu
Dodaj komentar