Prvo me je, rekao bih, naduvao:
– Lepo što si došao na vreme.
Bem li ga, ne znam ni da sam kasnio na dogovoreno druženje reprezentacije i novinara.
– Mogli smo da se dogovorimo i drugo nisi se slikao sa nama.
– Nikad se i ne slikam
– Stvarno ?
– Stvarno.
E tu se završila prva konverzacija sa ipak vidno raspoloženim selektorom Savićem.
Gužva je na bazenu. Ostali novinari nisu kasnili. Čudaci. Dolazi Darko Udovičić.
f
– Novinari evo vam ga selektor Amerike Dejan Udovičić- poziv je selektora.
– Ma nisam ja…- brani se Darko.
Prc od odbrane, sedma sila munjevito stiže i traži da im brat blizanac američkog selektora priča o SP. Sprdnja traje li traje.
– Deki dodji objasni ljudima da ja nisam Dejan – zove me Darko upomoć.
– Kako nisi, ajde reci ljudima
Darka spasava brat Dejan koji dolazi i umire od smeha.
– Novinari evo vam ga selektor Amerike Dejan Udovičić-novi je poziv selektora.
Opšti smeh.
Pričam Lukiću:
– Majke ti, ti si reprezentativac ?
– Jesam.
– I od tebe ću da uzimam izjavu. E ide ovaj vaterpolo u p…mat…
Smeh, zna Lukić da ga gotivim, ima onu stvar kad je gusto.
Opet selektor:
– Daj vodi ove debitante da daju izjave, nek probiju led. Kakva mi je prognoza ? Padavine sa sunčanim intervalima.
Zovem Lukića, Subotića i Radulovića. Pričaju kao matori. Ludilo brate.
Blizu je kraj treninga bežim u Pauzu na kafu i čekam da mi najboji foto Sloba Sandić da slike.
– Dejane, sutra je polazak u devet. Ako možeš nemoj da kasniš, dodji malo ranije – poruka selektora.
Ja kasnim ? Ja ?
Toliko
Dodaj komentar