Komentari Sportske vesti Sve vesti

Dejan Stevović: Banetova poruka

Nisam prvi put, posle ko zna koliko takmičenja, dobio željenu akreditaciju, onu po kojoj mogu da budem svuda osim u VIP-u.To mi ne smeta jer sam toliko puta čuo kako nekome Vipovci idu na onu stvar, pa ne bih da se namećem.

Elem, sa oznakom četiri a bez željene dvojke mogu samo u media centar, pres tribinu, miks zonu. Za ostalo sam dvojka. Ali to mi daje i pogodnost da ne idem na treninge. Da se razumemo, nisam išao ni ranije osim prvi dan, ali tada sam mogao da biram. Sad ne biram i na žalost dok zvezda peče ko blesava, oko 37 u hladu, a trenira se na otvorenom, sa tugom u srcu, ostajem u hotelu.

Pre treninga dolaze neke mađarske ekipe da naprave razgovor sa Mandom, Banetom i Drašom. Ostali opet idu na snimanje nekih klupova i sve će to da se pušta pred utakmicu.I kada se sve to završilo stižu kolege novinari. Tijana, Moša, Stefan, Dejana i Andrej.

Tijana je moja stara drugarica. Godinama sam nju pominjao kau suprugu mog još starijeg prijatelja Srđana. Na žalost, prerano je otišao a uvek je govorio „daj pomozi joj kad treba“. Sada je toliko napredovala da joj pomoć nije potrebna. Moša , čovek koji se rodio sa kamerom, je tip sa kojim bih se rado negde ušljemao. Duhovit, zajeban, majstor posla. Ovo troje ostalih su drugovi mog sina, pa ne bih ništa nešto osim da neće biti ništa da su već sada nešto.

I šta ćemo sad? Odbrojava se do Amerikanaca. Moje 13, svetsko prvenstvo od 1994., četvrta generacija, Eh, kad su igrali Igor, Šole, Viktor, pa Vujas, Deki, Dača, pa Vanja, Filip, Prle, pa….. Knjiga čeka nova imena mada ih već ima Bane, Manda, Jakša…

Prvo veče obilazim Segedin. Sjajno društvo doca Ivan, pa opet doca Mita, ja kao pacijent i domaćin Zoki. Lepa varoš. I ljudi i mesta za izlazak. U jednom kafiću sede srpski igrači, slikam ih ali i čuvam sliku.

– Nema razrednog starešine Baneta.

Bane Mitrović ima 37 godina, daleko ispred ostalih. Priča juče:

– Veruj mi da uživam sa momcima. I ljudi i sportisti za primer. Malo ih usmerim ali i učim od njih.

I onda poenta priče. Tijana mu traži poruku za naciju. Bane sa facom pokeraša u dahu:

– Verujte u nas, treba nam podrška. Ovi, za mene klinci, zaista vrede i treba ih bodriti.

Ja tu ništa ne bih menjao.

Toliko.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.