Vlada Stanković („KOŠ“ magazin): Dan Piterson o Ranku Žeravici

Već sam negde rekao da Žeravica protiv mene vodi 2-0, što se tiče Kupa Koraća 1984-85, kad sam ja imao sreću da vodim najbočlji evropski tim u tom trenutku – Olimpiju iz Milana, a on grupu klinaca u Crvenoj zvezdi. U revanšu, bez svog najboljeg igrača Zorana Radovića, njegov tim je pobedio 100-99 pogotkom u poslednjoj sekundi.

Da, on je bio istinska legenda svog vremena, i ja sam vrlo dobro znao s kim se suočavam- Žeravica je bio osvajač olimpijskog zlata i srebra, zatim zlata, srebra i bronze na svetskim prvenstvima i dve srebrne medalje na evropskim šampionatima. Već tada to je bila karijera dovoljna za Kuću slavnih!

Bilo je mnogo sporenja i sumnji u vezi njegove promocije za selektoa državne reprezentacije Jugoslavije 1965. Nije imao velikih uspeha s svojim Radničkim u periodu 1954-60. Bio je pomoćnik trenera iz Kuće svavnih – Ace Nikolića, u periodu 1960-65. Zatim je nasledio Nikolića, legendu svih legendi. Imao je tada samo 36 godina. Ali, uspeo je da uzme srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu 1967, godinu dana kasnije na Olimpijskim igrama u Meksiku, pa srebro na Evropskom prvenstvu 1969, onda zlato na Svetskom prvenstvu 1070. u Ljubljani i konačno srebro na EP 1971. Samo splet kontraverznih dogadjaja sprečio ga je da uzme medalju na Olimpijskim igrama 1972. u Minhenu.

Sledio je četvorogodišnji period kad je selektor Jugoslavije bio Mirko Novosel, koji je osvojio zlato na Evropskom prvenstvu 1973, srebro na Svetskom prvenstvu 1974, zlato na Evrobasketu ’75 i zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu 1978. Nacionalni tim je potom preuzeo Petar Skansi, koji je na Evropskom prvenstvu 1979. zauzeo 9. mesto sa skorom 6-3. Košarkaški savez je ponovo pozvao Ranka Žeravicu, i on je zajedno sa ko-trenerom Mirkom Novoselom osvojio zlatnu olimpijsku medalju na Igrama u Moskvi 1980. U odlučujućoj utakmici pobedjen je SSSR 101-91, a u finalu Italija rezultatom 86-77.

Ranko je bio vrlo zahtevan trener. On je sve vreme pazio na svoje igrače, čak i kako se oblače, kako se ponašaju u slobodnom vremenu, pa i kako komuniciraju sa medijima. U tom pogledu, on je bio nalik tipičnom američkom univerzitetskom treneru nekog tima iz NCAA lige. Takodje, bio je neverovatno posvećen igračima. Bio je u stanju da sa nekim igračem i po hiljadu puta ponovi odredjeni pokret, sve dok ne bude zadovoljan. Na taj način, njegovi igrači nisu samo učili ovu igru, oni su je prosto MEMORISALI. To je Žeravici davalo prednost u brojnim situacijama tokom utakmica.

Od svih velikih jugoslovenskih trenera on je bio prvi koji je izabran za FIBA Kuću slavnih. To dovoljno govori o njemu.