Luna Vujović, šampionka Vimbldona i evropska prvakinja za teniserke do 14 godina
Dijana me oduševila
Da li ste imali slučajni, ili namerni susret sa Novakom Đokovićem?
– Ne… Mi, pre svega, poštujemo Noletovo vreme i njegovo ime. Svet tenisa je mali. Recimo, mi na Vimbldonu sedimo u prostoriji gde je Đoković, znamo ljude koji sede, sarađuju sa njim, ali mi te ljude diskretno, u prolazu pozdravimo, nikada njega ne zaustavljamo, ne pitamo… Kada je Luna bila baš devojčica, slikala se sa Novakom u njegovom teniskom centru u Beogradu. To je to. Često smo dolazili u Novakov teniski centar, kada smo u Srbiji. Viktor Troicki joj je uvek govorio da dođe slobodno da sparinguje, da trenira, dobrodošla je, ali nemamo direktan kontakt sa Đokovićem. Lično, vrlo cenim Dijanu. Volim da slušam njene intervjue. Jednom prilikom, pre nekoliko godina, ispred TC Novak smo i popričale i žena me oduševila. Hoće i da uputi dobronameran savet – kaže Nataša.
Ako ne ranije, onda sredinom jula ljudi u Srbiji su čuli za novu, mladu tenisku šampionku, Lunu Vujović. Ova tinejdžerka, rođena u Herceg Novom, odrasla na relaciji Novi Sad – Indonezija, sa trenutnim boravištem u Hrvatskoj, odnosno kod nas u “Srpskoj Atini”, nedavno je postala šampionka Vimbldona za igračice do 14 godina. Samo nedelju dana kasnije, Luna se okitila i titulom evropske šampionke u istoj konkurenciji, savladavši u finalu još jednu Srpkinju, Dušicu Popovski.
Najčešći Lunin pratilac na turnirima je majka Nataša, koja je, između ostalog, svedočila uspehu u Londonu i otkrile neke detalje iz života mlade teniserke.
Kako je Luna uopšte uplovila u teniske vode?
– Moj muž je sportista, tako je sport bio zastupljen u našoj kući. On je do pre nekoliko godina bio profesionalni fudbaler, sada je trener u Libanu, vodi prvoligaški klub Rasing iz Bejruta. Zbog toga je sport uvek bio prisutan, kroz priču, ili na TV, tako da ga je Luna zavolela. Onda se desilo da su deca u vrtiću u Novom Sadu trenirala tenis, Luna se okušala i svidelo joj se. Suprug Vladimir je krenuo da radi sa njom, da stvara neku osnovnu bazu, kada je imala šest i po godina. Radili su motoriku, koordinaciju, blage kondicione treninge, stvorio je osnovu koja je potrebna za bilo koji sport – priča Lunina majka, Nataša.
Prethodnih dana javljale su se oprečne informacije. Te je Luna Novosađanka, te je u Hrvatskoj… Stiže objašnjenje:
– Moj muž je iz Budve, ali pošto tamo nema porodilišta, Luna je rođena u Herceg Novom. Ja sam iz Novog Sada, koji nam je uvek bio baza. Zato je Luna ovde išla u vrtić. Vladimir je, kada je menjao klubove, sredinu, dosta putovao, pa smo odlučili da nam Novi Sad bude baza. I suprug i ja smo tipovi – ili nešto radimo maksimalno, ili ne radimo. Ako već treniraš i hoćeš da igraš, hajde onda da se radi kvalitetno. Imala je rezultate. Mi smo bili u Indoneziji kada je Luna napunila pet godina. Ipak, u Novom Sadu je krenula u predškolsko, počela da trenira, pa smo opet otišli tamo, pa ovde u OŠ “Đorđe Natošević”. Jedno vreme je trenirala i tamo i u Srbiji.
Kako je to, zapravo, izgledalo?
Prvo kralj u selu, pa kralj u gradu
Da li se sećate prve Lunine titule?
– Prvo kralj u selu, pa kralj u gradu. Prvo se igralo u Srbiji, gde je bilo mnogo titula, to su mali, razvojni turniru. Iskreno, navikli smo na pehare. Luna je kao dete u Srbiji osvajala dosta turnira, skoro na svim na kojima je učestvovala je ili trijumfovala ili bila u finalu. Recimo, ona sa deset godina, osvoji turnir do 14 iz prve kategorije! Prvo smo to prošli, pa smo stali. Rekli smo da neće igrati više kod nas, ne zato što su svi loši, ima tu sjajne dece, nego onda igraš samo sa istima rivalkama. Zatim smo se opredelili za “Tennis Europe”, evropsku organizaciju, koja ima turnire, svoju rang listu i Luna je tu imala uspeha. Sa starijom generacijom je bila treća u Evropi.
Uspesi se ređaju jedan za drugim…
– Sa 13 godina stičeš pravo da igraš ITF turnire. Tu je igrala odmah jake turnire. Postoje od prvog do petog ranga, a Luna je, uglavnom, bila akter “trojke” i dvojke” i sa tih devet učešća je stekla status 485. teniserke sveta na svetskoj juniorskoj rang listi. Zbog dosta obaveza u reprezentaciji, nekoliko meseci nije učestvovala na turnirima i sada, kada se završi ekipno Svetsko prvenstvo, na kome Srbija učestvuje, nastavlja da gradi rang na ITF listi do 18 godina.
– Budemo sedam meseci u Indoneziji, ostatak ovde. Tamo tenis nije zastupljen kao kod nas i nema toliko stručnog kadra, automatski, kada je muž završio karijeru, Luna je nastavila da trenira u Srbiji. Hoću reći da je dosta godina provela na relaciji Indonezija – Srbija i, možda, bi bila još bolja, da je sve vreme kod nas trenirala.
Kako je došlo do saradnje sa Teniskom akademijom Ljubičić?
– U početku je Luna bila u Srbiji. Kada je pre dve godine Ivan Ljubičić, nekadašnji svetski broj tri, veliko ime u tenisu, otvarao akademiju u Veli Lošinju, zvao je Lunu da dođe kod njega. Ljudi su prepoznali neki potencijal koji Luna poseduje. I danas je tamo. Inače smo tamo stalno, dolazimo kući kada ide na turnire. Tamo ima glavnog trenera, Luku Cvjetkovića, čoveka koji je sticao iskustvo u Italiji, trenirao Janika Sinera, šestog tenisera sveta. Radio je sa Rikardom Pjatijem, koji i drži taj teniski centar. Tu je Luka bio deset godina. Kada je Ivan otvarao akademiju, Cvjetković je odlučio da se vrati u Hrvatsku i prihvati poziv Ljubičića da tu radi. Na njegovu inicijativu, Luna je otišla da je i Ivan vidi. Njemu se dopao Lunin potencijal. On je radio sa Federerom i moj je utisak da njega ne ispunjava da uzme igračicu, ili igrača iz top 100, već da trenira nekoga za koga se još nije čulo. Ljubičić nije tamo stalno, ali kada jeste, brine o Luni. Recimo, svojim poslom je bio na Vimbldonu, ali i automatski i sa njom.
Pre nedelju dana Vujovićeva je osvojila evropsko zlato, pošto je u finalu u češkom Mostu savladana sunarodnicu Dušicu Popovski?
– Još jedno najsjajnije odličje, individualno. Možda pola godine Luna nije igrala u konkrenciji do 14 godina, ali je onda došlo Evropsko, pa je učestvovala, jer zlato na takvom takmičenju je, ipak, neka istorija. Posle Svetskog prvenstva koje sledi cilj je da se odmah igraju ITF turniri. Biće jedan turnir u Pančevu, vrlo jak, grejd 1, dođe dosta dobrih devojaka iz Evrope. Nedelju dana kasnije, uglavnom isti takmičari, dođu u Novi Sad, na ITF turnir druge kategorije. Tu će i Luna da učestvuje…
Dok vodimo razgovor sa mamom, novopečena 14-godišnjakinja strpljivo sluša i čeka… Luna, koliko pored svih obaveza koje tenis donosi, imaš li vremena za svakodnevne aktivnosti jedne adoloscentkinje tvog uzrasta?
Nije važno ko je preko puta
Sa kim najčešće sparinguješ?
– Sa svima! I sa lošijima i sa boljima od sebe. I sa starijima i sa vršnjacima i sa dečacima i sa devojčicama i nikada ne biramo. To trener odlučuje – kaže Luna.
Uključuje se mama Nataša:
– Ukoliko trener nije tu, sami biramo sparing partnera. Nismo iskompleksirani. Sa svima može da trenira, osim sa nekim ko je mnogo lošiji od nje, jer je to gubljenje vremena. Ako nekada nema igrača, dovedu nekog dobrog rekreativca. To nije ni važno, kao što smo ranije mislili. Bitno je da igra tenis, nije važno ko je preko puta.
– Nekoliko puta u godini imam odmor od pet do sedam dana. U septembru idem na more na nekoliko dana, na odmor, iako kad smo u Hrvatskoj živimo na moru. Nemam vremena za mnoge aktivnosti, ali na akademiji imam društvo. Nisam pod staklenim zvonom. Da bi imao vrhunske rezultate, moraš da živiš vojnički. Zna se kad se ide na spavanje, kad se ustaje. Jedino subotom uveče možeš da ostaneš malo duže, jer si nedeljom slobodan. Svako laže ko kaže da bez toga može da se bude na vrhunskom nivou.
Koji je tvoj moto?
– “Be your best”, odnosno da budem najbolja verzija sebe i dajem 100 odsto sebe u svemu što radim.
O čemu sanjaš, kada je tenis u pitanju?
– Cilj mi je da budem prva na WTA listi i da osvojim seniorski Vimbldon – jasna je Luna!
Koja podloga ti najviše odgovara?
– Najviše volim da igram na travi, a najveće uspehe imam na šljaci, jer sam najduže igrala na toj podlozi, koja je najčešća u razvojnom periodu. Nije toliko brza. Na brzim podlogama se telo krivi, udarci su jaki, pa na šljaci može bolje da se razvija.
Na koju teniserku, ili tenisera bi volela da podsećaš jednog dana?
– Trenutno volim Elenu Ribakinu. Ona se u poslednje dve-tri godine probila, to mi je idol. Kod nje mi se sviđa što je vrlo mirna na terenu, blaga, nežna. Igra, radi, ćuti i bude uspešna. Ne volim kad neko pravi cirkus na terenu.
Završni turnir u Monte Karlu
Luna je izborila učešće na završnom mastersu u Monte Karlu, u juniorskoj konkurenciji?
– Nije nam to bio cilj, jer je to kraj godine. Ima 14 godina i koja je poenta igrati turnir do 14, ali dobro, ide da igra mečeve koliko može i da uživa – ističe mama.
Stiže i potvrda za to:
– Ako ste gledali snimak Luninog finalnog meča sa Vimbldona, videli ste da je ona završila meč, kojim je osvojila titulu u Londonu, otišla do mreže, rukovala se, ubacila reket u torbu, niti se obradovala, niti se prodrala, samo mirno napustila teren. Drugačija je od supruga i mene. Vrlo je mirna, staloženija, hladna na terenu, što mislim da je njeno oružje. Ima vrlo jaku glavu za dete od 14 godina. Ona je dobila 90 odsto taj-brejkova – ističe mama Nataša.
Čini nam se i šest od sedam finala od 2022. godine?
Annora četvrti član
Porodica Vujović je četvoročlana.
– Luna ima i sestru od šest godina, Annoru. I ona ima smisla za sport, živahna je, ima dobru koordinaciju, ali ne znam da li bi se kao Luna toliko dala sportu. Ona je više hedonista, ili smo se mi, kao i svi sa mlađim detetom, malo više opustili. Voli modu, muziku, crtanje, a videćemo da li će se opredeliti za sport. Još je mala – veli Nataša.
– Moguće, mi to ne gledamo. Nije nam bitan broj, važno je da ona igra dobro. Ovo je samo početak i nije nikakva garancija da će ona biti dobra WTA igračica. Luna i nije nešto euforična. Navikla je da pobeđuje, zna i da izgubi, nekada i od lošije protivnice od sebe, kao i svi. Nju porazi ne bole. Otplače posle meča pet minuta i više ne spominje taj susret. Rekoh, mentalno je jaka. Nema depresije posle poraza, ni euforije posle uspeha. Skromna je i što se tiče tenisa i ovako. Sa svakom devojčicom koju pobedi ima dobar odnos. Vremenom, kažu, u ženskom tenisu je loša atmosfera, a ja sada gledam ove devojčice koje igraju sa njom, sve vole da se druže. Retko ko je gleda popreko. Društvena je, nije zla i fer-plej je igrač. Imamo i loših iskustava, naravno, ali daleko, daleko manje, nego lepih – zaključuje Nataša Vujović.
Milena Kovačević
Dodaj komentar