Čitavog života slušam i čitam, o traženju odgovora na pitanje ko je najbolji? Ljudi stalno biraju, proglašavaju, i „krunišu“ najboljeg u svemu i svačemu, a čini mi se da to posebno vole da rade u sportu uopšte, ili pojedinim sportskim disciplinama. U početku (kad sam bio dječak), to mi je bilo zanimljivo, ali kako sam rastao i sazrijevao, sve sam više uviđao koliko ta rangiranja i ankete mogu da budu nepravedne, pogrešne i zlonamjerne. Malo poslije toga sam shvatio, svu dubinu i mudrost Hristosove zapovijesti: „Ne sudi!“
Dakle, hoću da kažem: – Ne želim, ineću da sudim, ali nijesam ni protiv odavanja priznanja najboljem; jer, ponekad je neki pojedinac toliko dominantan, da je svima to jasno, i onda se to samo konstatuje. Ali, to su izuzetni slučajevi, uglavnom, bude (po rezultatima) više vrlo izjednačenih kandidata. Veoma je kompleksno birati najboljeg, recimo u boksu, npr. više njih ostvari isti rezultat (medalju), treba uzeti u obzir sve komponente: koliko je borbi imao, ko su mu bili protivnici, koliko je bio omiljen kod publike, koliko su mu borbe bile teške, da li je u svakoj dominirao, itd.
Shvativši da nema objektivne, nepogrešive mjere, kojom se to može izmjeriti – postao sam protivnik svakog biranja najboljeg , u bilo čemu, a u sportu posebno. Mislim, da je najpoštenije birati 10 ili 20 najistaknutijih po ostvarenim rezultatima, mada i tada ne znači da su oni stvarno najboljih 20. Ponekad se desi, da fenomenalan takmičar, jednostavno nije imao sreće, a tamo neki, slabiji od njega uspije da osvoji medalju…
Zašto sve ovo pišem? Moj drug i brat, iz najranijeg takmičarskog perioda, jedinstveni majstor boksa Mirko Puzović, objavi na fb slike njegovih osvojenih medalja. Ja mu bez mnogo razmišljanja (jer, to je istina koju znam) odgovorih, da je on zauvijek jedan od „Dvanaestorice veličanstvenih“! A onda po prvi put pomislih: Hajde stvarno da sastavim tu listu „dvanaestorice“. I, izabrah tu „ekipu“ ali, odmah shvatih da neke boksere ne mogu izostaviti, jer imaju iste, ili vrlo slične rezultate po vrijednosti… Pa, riješih da proširim listu, u skladu sa mojim osjećajem za pravdu i pravičnost (eto, ipak i ja sudim). Znam, da se mnogi neće složiti, neki će se možda uvrijediti, ili naljutiti. Ali, ovo je samo moje viđenje, koje nema pretenzija da bude sud, nego samo jedan spisak po mom kriterijumu najboljih boksera, koji sigurno ima propusta (Oprostite)…
Ima još puno šampiona, osvajača medalja, koji pripadaju velemajstorima boksa, ali, moj kriterijum je bio boja i broj medalja…
24. najbolja jugoslovenska boksera
(po azbučnom redu, i najvrednijim medaljama)
Mujo Bajrović, Svetomir Belić, Marijan Beneš, Memet Bogujevci, Vukašin Dobrašinović, Zvonko Vujin, Dragomir Vujković, Dragoslav Jakovljević, Anton Josipović, Sreten Mirković, Slobodan Kačar, Tadija Kačar, Dragan Konovalov, Mate Parlov, Miodrag Perunović, Mirko Puzović, Redžep Redžepovski, Bratislav Ristić, Ace Rusevski, Azis Salihu, Ljubiša Simić, Nikola Sjekloća, Fazlija Šaćirović, Damir Škaro i Pero Tadić.
Dodaj komentar