Pre četiri godine, u ovo doba, pripremali smo, predvođeni Jovom Karanovićem, oproštaj od igranja u reprezentaciji Žileta Gocića i Bobe Nikića. Sećam se, kada smo u septembru, euforični zbog olimpijskog zlata, prvi put razgovarali na tu temu, a da ovaj dvojac to nije ni znao, Saviću i meni su doslovno pojedini aktivni sportski radnici rekli da je to gubljenje vremena.
– Ma ko će da vam dođe na Taš. Da se oproste pred 300 ljudi.
Naš stav je bio:
– Ako tako bude onda vaterpolo i ne treba da se parti.
Zna se kako je bilo. Jedan od najlepših vaterpolo događaja u mojoj tridecenijskoj karijeri. I dan – danas volim da pogledam neke delove.
Setih se i kako se Savić oprostio od igre. Zvezda je igrala neku nebitnu utakmicu sa Vojvodinom na kraju prvenstva.Na tribinama, ne znam da li da ih poimence nabrojim… Šalim se, možda 200 duša što bi rekao moj bivši glodur Miodrag Simeunović.
Neki minut pre kraja domunđavam se sa trenerom tada Viktorom Jelenićem i dogovorimo se da ga izvuče iz igre neki minut pre kraja a da Sale Simić, kao konferansije, kaže da je to poslednja utakmica čoveka koji je u vaterpolu dao, znate već.
Tako i bi. Dejan u šoku što izlazi, ne kapira o čemu se radi, Sale priča u mikrofon a onih 200 duša što bi rekao moj glodur bivši Miodrag Simeunović, je ustalo i dugim, dugim aplauzom, kao da ih je 3000 reklo Dejanu Saviću šta misli o njegovoj karijeri. Posle mu je u svlačionici Viktor poklonio štopericu, pištaljku i naravno viski. To je druga priča.
Elem, zašto sve ovo. Zato što se pre neki dan od aktivne karijere, trofejne, uspešne, fenomenalne kako god hoćete oprostio rvač Davor Štefanek. Posle poslednje borbe skinuo je patike, stavio ih na sred strunjače, mahnuo malobrojnim gledaocima i otišao u sportske legende.
Ne znam mnogo rvanje ali znam da je zaslužio veličanstven oproštaj. Pred punim tribinama gde god i kako god hoće. Svetski, olimpijski šampion… Taj oproštaj zaslužuje kako zbog sebe tako i zbog drugih asova koji se spremaju da stave svoje patike na sredinu nekog terena. Jer taj oproštaj znači i njima, njihovom sportu ali i mnogima koji bi da krenu njihovim stopama.
Mnogo smo tu tanki, nadam se da nisu sujete u pitanju. Treba se na dostojanstven način spremiti za odlazak Ivane Španović, Milice Mandić, Fiće, Prleta i društva, Maje Ognjenović…Da stave tačke na kraj karijere na način koji će najbolje pokazati kakvi su to asovi bili. Naši a svetski.Ili svetski a naši. Isto mu dodje.
A za viski ćemo lako.
Dodaj komentar