Šta sad ?
Kao nešto pametno da se kaže i stavi tačka na Tokio. Zovu me sa posla:
– Hajde da častiš, uzeo si zlato.
A sto puta sam rekao da ću da častim kad ne urade ništa. Ovako ću da bankrotiram.
Neću sada ni o asovima koji su stavili tačku. Neću jer bih marginalizovao mlađe. Ima vremena.
Pre dve godine sam pravio razgovor sa Jakšićem i tada mi reče:
– Što ljudi misle da mi ne možemo opet da osvojimo Rio? Ma daj, još jedan krug, Nije nemoguće.
Prema Jakši sam slab, priznajem. Mislim da je genijalan igrač. Ali tada sam ga pitao na osnovu čega misli da je to izvodljivo:
– Eh, pa igramo.
A onda sam napravio ritual posle poraza od Hrvata sa Savom Ranđelovićem:
– Šta sad ? – moje pitanje.
Savini odgovori
– A sada šizenje
Ili
– Mi smo opasniji
Ili
– Samo gledaj
Ili
– Sad ono naše
Pred Španiju
– naplata sa kamatom.
Na kraju
– Da uzmemo ono zbog čega smo došli.
I bi tako. Sava mi je otvarao oči.
Danas posle svega:
– Deki piši šta hoćeš, verujem ti – poruka je Dedovića.
Lazić:
– Nemoj neki naslov, šta kako se osećam. Ja sam olimpijski šampion sa ovim divnim ljudima.Šta reći?
Nema jedino Savića. Ignorare, ima vremena.
Čujem Filipa:
– Čika Stevo mi i ti u penziju.Ma to je to.
I na kraju Prlain:
– Ti si nas sve već oprostio. Stavi 12 apostola u bazenu.
Pa da stavim. toliko su mi zadovoljstva učinili proteklih 15 godina da mogu i ja nešto za njih.
Toliko
Dodaj komentar