Subota je, 29. oktobar, kraj radne i naporne nedelje i pravo je vreme za psihoterapiju – vreme je za sport!
Planirao sam kao zaljubljenik u engleski fudbal i Premijer ligu da čitav dan provedem uz TV prenose ostrvskog fudbala, a takođe da pomno ispratim kapitena svog „Fantasy Premier league“ tima, inače jedne veoma popularne sportske igre širom sveta.
Obzirom na to da je neumoljivi Haland bio pod znakom pitanja što se tiče nastupa za ovo kolo, odlučio sam se da za kapitena postavim Harija Kejna, koji sa svojom ekipom Totenhema gostuje Bornmutu.
Baš kada sam finiširao svoj fantazi tim i „uvalio“ se u fotelju, zazvonio mi je telefon.
„Halo brate, hoćeš li sa mnom do Sremske Mitrovice, da gledamo derbi kola ženske rukometne Super B lige?“ rekao je glas.
„Ko igra?“ upitao sam, a zatim ustao iz fotelje, pogledao kroz prozor, tako da su mi sunčevi zraci i lep dan odmah nagovestili da prihvatim poziv.
„Spreman sam za pet minuta“. Obukao sam tamniji džins, svetliju košulju, pokupio plajvaz i svesku sa stola i izašao ispred kuće, gde sam čekao rođaka da dođe po mene.
Ubrzo se pojavio i uputili smo se ka SPC „Pinki“ u Sremskoj Mitrovici, gde se igrao derbi između ŽRK Srema i ŽRK Topličanina.
Uživao sam u vožnji uz blago truckanje čitavim putem.
Nakon malo dužeg putovanje konačno smo stigli do „Pinkija“, nekih dvadesetak minuta pre početka utakmice.
Dok sam prilazio ulazu u halu već sam čuo zvuk vuvuzele, koja je obeležila Svetsko prvenstvo u fudbalu, 2010. u Južnoj Africi.
ŽRK Srem je nosio crno-crvenu garnituru, a ŽRK Topličanin je igrao u ljubičastoj.
Kakva slučajnost, pomislio sam u sebi, Burnmot takođe nosi crno-crvenu opremu kao domaćin, a treća garnitura Totenhema je upravo ljubičaste boje.
To me je navelo da proverim rezultat sa te utakmice, a Totenhem je gubio 1:0 na poluvremenu.
„Alal mi vera na izboru kapitena“, rekao sam naglas ironično.
Igračice ŽRK Topličanina su krenule sa centra, iako nisam čuo zvižduk pištaljke glavnog sudije od „razornog“ zvuka vuvuzele u bojama srpske zastave, kojom je dirigovao simpatični klinac Vladimir, kog sam kasnije malo bolje upoznao i shvatio da je istinski obožavatelj rukometa, a takođe i veliki poznavalac ovog prelepog sporta.
Bilo je zaista sjajno. Pravi derbi, sa puno kontakta, žara i dinamičnosti u igri.
Imao sam priliku da vidim zaista lepe poteze i „finte“, kao i sjajne golove, a naravno, mali Vlada bi punio svoja pluća tokom čitave akcije i nakon njenog završetka ponovo bi upalio alarm za moje bubne opne!
Sve vreme je vladala super sportska atmosfera na tribinama, prosto se videlo da svi prisutni uživaju u fantastičnoj predstavi koju su priredile obe ekipe.
Tresle su se mreže, ali i prečke. Bože, kako volim taj zvuk kada „pukne“ prečka pre pogotka, kako u fudbalu, tako i u rukometu! Bukvalno se naježim!
To me ponovo čačnu, šta li radi Hari? Pa da, izgleda da je dan predodređen za ekipe u crveno-crnom, Totenhem je gubio 2:0. „Ni H od Harija“, rekao sam rođaku i zahvalio sam mu se što me je pozvao na ovaj uzbudljivi derbi, jer bih u suprotnom verovatno već izdvajao novac za novi televizor.
Ubrzo je usledilo poluvreme, a ŽRK Srem je otišao na pauzu sa značajnom prednošću.
Iskoristio sam kratki predah da izađem iz hale na svež vazduh, a tom prilikom sam zapalio i cigaretu (kakva ironija još jednom).
Totenhem je do početka drugog poluvremena utakmice u Sremu uspeo da izjednači rezultat na 2:2, ali baksuzan izbor kapitena definitivno, ni asistenciju nije zabeležio, a kamoli pogodak.
Zbog toga sam se malo potišten vratio nazad u halu, ali me je melodija Vladine vuvuzele usredsredila na rukomet.
Meč je nastavljen, u sličnom ritmu, s tim što su sada ulogu dominantne ekipe preuzele igračice gostujućeg tima.
To je totalno rasplamsalo atmosferu, kako na tribinama, tako na terenu i na klupama sa rezervnim igračicama.
„To je to“, rekao sam, pravi derbi. Ovo sam čekao!
Ubrzo nošen baš takvom atmosferom isključen je trener gostujuće ekipe zbog jedne od odluka sudije koja nije baš išla na ruku gošćama, jer se u tim momentima „lomila“ utakmica.
Nakon toga Sremice su povratile balans i uspele da finiširaju meč mnogo bolje nego što sam ja uradio sa svojim „Fantazi“ timom.
Naime Totenhem je uspeo da dođe do totalnog preokreta i savlada Bornmut, a moj kapiten da pribeleži žuti karton, -1 poen, blago meni.
Igračicom utakmice proglašena je Andrea Mijailović (ŽRK Srem), koja je pobedu svoje ekipe zajedno sa saigračicama proslavila uz jedno kako bih ja nazvao „padavičarsko kolo“, čiji je kompozitor naravno, mali Vlada.
Istinski sam uživao u današnjem derbiju i celokupnoj atmosferi i samim tim sam shvatio da nijedan TV prenos ne može zameniti „živi“ događaj, pa makar Kejn bio i „het trik heroj“!
Ma kakav Kejn, kakav Haland, pravi heroj je Vlada, a zov njegove magične vuvuzele će me sigurno omađijati da i narednog vikenda uživam u rukometu i da zaboravim na svoje „Fantazi“ muke!
Nenad Marinković
Dodaj komentar