Komentari Sve vesti

Jovan Sekulić: Imao bi mesta i u Barsi, Realu…

Nekadašnji as Veleža, Hajduka, Marselja, Blaž Slišković, bio mađioničar u kopačkama

Ovo vreme nam ne dozvoljava da se mnogo osvrćemo unazad, jer je život postao brz poput Juseina Bolta. A uz to, kratkog smo sećanja… Na sreću, ponekad „stignemo“ i da se vratimo u prošlost i uživamo.

Pre nekoliko dana na Sportklubu gledao sam 10 top golova Blaža Sliškovića. Pre nego što pomenem neke detalje iz prelepe karijere ovog mostarskog madjioničara u kopačkama, za one koji su to zaboravili ili za ove mladje koji nisu imali sreću da ga gledaju na tv, a pogotovo uživo, evo nekih statističkih podataka.

Velež je zablistao u dresu Veleža iz Mostara (123 utakmice – 25 golova) pa prešao u Hajduk (101 – 21) gde je izrastao u jednog od najboljih jugoslovenskih fudbalera. Put ga je potom vodio u Marselj (29-6), Peskaru (23-8), Lens (15-1), Miluz (27-8), Ren (22) pa opet Peskaru (18-2)… Ukupno: 363 utakmice – 71 gol. U dresu reprezentacije Jugoslavije , u periodu od 1978-1986. godine, odigrao je 26 utakmica i tri puta se upisao u listu strelaca, a za Bosnu i Hercegovinu igrao tri puta.

Elem, treba reći da je u to vreme konkurencija bila žestoka i da je reprezentacija igrala mnogo manje utakmica nego danas, pa tako cifra od 26 mečeva samo naizgled izgleda mala. A ja sam uveren, mada će verovatno oni koji ga nisu gledali misliti da sam pristrasan, da bi Blaži nekada a i sada imao mesta u najboljim evropskom klubovima, pa i u Barseloni, Realu… Hajde da kao primer uzmem Rakitića, koji je godinama bio standardan u timu Katalonaca, ili Krosa ili Modrića, koji su medju najboljim „kraljevima“. E pa ova trojica, koji su sigurno godinama u vrhu klupskog i reprezentativnog fudbala, zaista, ali zaista ne mogu po znanju, asistencijama ili postignutim golovima da se mere sa Blažom. Jedini njegov minus u poredjenju sa Hrvatima i Nemcem, može biti manja kilometraža. Ne i fizička snaga, jer, iako lepršav i naoko kao trska, teško mu je bilo uzeti loptu ili ga dobiti u duelu osim faulom.

E, sada da se vratim golovima. Kolege iz Sportkluba su za onaj najbolji, proglasili gol iz slobodnog udarca protiv Torina sa 25 metara, verovatno zato što se italijanski golman nije pomerio i što je to bila internacionalna predstava.. Medjutim, u njihovoj listi ima još nekoliko golova iz slobodnog udarca koji su bilio njegov specijalitetet. Mnogo ih je postigao, na „100 načina“.

Blaž je izvodio sve prekide, nije bilo važno sa koje strane terena i sa koje daljine. A kako je izvodio kornere? Svaki je bio opasan za život. Sportklub je izvodio dva, jasno i zašto. Jer se oba puta upisao u listu strelaca. Direktno iz kornera je savladao golmana Crvene zvezde, kao i OFK Beograda koji se umalo ubio pošto se „zalepio“ na njegovu desnu stativu na Staroj Karaburmu.

I najzad da pomenem ono gde je Slišković bio najjači. To je bio dribling za Bogove. I što je još važnije, driblao je u punom trku, prolazeći prepreke kao Stenmark štapove vozeći slalom. Za mene je gol koji je postigao protiv Slobode iz Tuzle, bez sumnje broj 1, iako je završio mislim na četvrtom ili petom mestu te liste. A kako je to iuzgledalo? Blaž je uzeo loptu na svojoj polovini i driblao sve koji su mu bili na putu. Kada je došao ispred 16-terca izlomio je još dvojicu igrača Slobode i izašao ispred golmana Tuzlaka. Naravno, nije šutirao već je fintom poslao i njega na travu, zaobišao ga i ušetao se u gol. Lako, lepršavo, kao da nije pretrčao 60 metara i fintirao pola tima protivnika.

Oni koji malo duže pamte, setiće se kako je veliki Dijego Maradona postigao gol protiv reprezentacije Engleske u polufinalu Svetskog prvenstva kada je krenuo malo iza centra a onda su svi padali kao kegle, da bi zaim prošao i golmana i potvrdio pobedu. Ili kako je Ronaldo, ali onaj pravi, brazilski, u meču protiv Kompostele poslagao sedmoricu protivničkih igrača, pretrčao 47 metara u 36 koraka, 16 puta dodirnuo loptu i spoveo je u mrežu. Verovali ili ne, za samo 10 sekundi. Da, i Korejac Son je nedavno u Premijer ligi zatresao mrežu na sličan način.

Eto, mali povratak u prošlost. I preporučio bih mladim fudbofilima, koji će to lako naći na svom kompjuteru, da ukucaju ime i prezime – Blaž Slišković i provere da li sam ja samo nostalgičan, ili sam u pravu za svaku napisanu reč o mostarskom fudbalskom asu.