Druga liga na obalama Đetinje

Pola veka od prvih uspeha košarkaša iz Užica

Od postavljanja prvog koša ispred čuvene Sokolane protekle su 74 godine, a jedan od prelomnih trenutaka u razvoju užičke muške košarke desio se 1971.

Poučeni iskustvima ženske ekipe Sevojna, tada člana naše elitne divizije, i muška ekipa istog imena, s obzirom da je klub deceniju ranije prešao pod patronat Valjaonice bakra, te sezone je kao glavni cilj zacrtala trijumf u južnoj grupi Srpske lige i plasman u savezni rang, odnosno u istočnu grupu drugoligaša.

Prvi cilj je ostvaren sa 18 pobeda i četiri poraza. Težinu ovom uspehu daju činjenice da je i odbrana Užičana bila najbolja, a da je poznati strateg Luka Stančić na pripreme juniorske reprezentacije u Vrnjačku Banju pozvao Milana Uroševića, Milana Vitorovića i Radomira Rakovića.

– Na kraju prvog dela sezone, negde tokom maja,  preuzeo sam ekipu od Siniše Milivojevića – seća se strateg Sevojna Blagoje Gukić Glančo (82), koji je u igri pod obručima od gimnazijskih dana, a nekoliko godina je bio i prvotimac “stare” Slobode. – Shvatajući trenutnu situaciju i šansu koja nam se “otvorila”, odradili smo zajedničke pripreme sa ženskom ekipom Sevojna u Ribnici. Naporan rad se odrazio na rezultat, tako da smo na kraju prvi prošli kroz cilj. To je značilo da nas čekaju kvalifikacije za Drugu ligu”.

Uvertira kvalifikacijama bio je nastup na MOSI, čiji je domaćin od 18-23. jula bio grad na Đetinji.

– Osvojili smo prvo mesto na terenu ispred Sokolane, a u finalu smo, posle velike borbe, pobedili Goražde sa 67:64 – naglašava Gukić i dodaje da se iza dve najbolje ekipe plasirala Bajina Bašta.

Sa ovog veoma jakog turnira, pamti se ubedljiva pobeda na Fočacima (90:21), kao i trijumf nad komšijama iz Čajetine (59:46), koji će osam godina kasnije formirati Zlatibor, sadašnjeg člana najbolje srpske divizije.

U pripremnom meču pred put u Crnu Goru, košarkaši su u Valjevu od domaćeg Metalca poraženi sa 79:65, ali taj meč im je bio dobra škola i prilika da se uočene greške isprave.

Kvalifikacije za Drugu ligu odigrane su od 20-24. oktobra 1971. godine u Titogradu (današnja Podgorica).

Četa Blagoja Gukića Glanča bez većih problema najpre je “preskočila” skopski MIK (71:64).

– Ekipa Sevojna je igrala izvrsno pa je ovom prvom utakmicom osvojila publiku, a već posle utakmice prognozirali su da će biti prvi na turniru – zapisao je izveštač fabričkog glasila Valjaonice bakra.

Pred Užičanima je bio okršaj sa Jedinstvom iz Bijelog Polja, a krajnji rezultat (67:52) sve govori o prikazanom na terenu.

Zbog povrede na prva dva meča dres Sevojna nije nosio centar Šehrijat Nuhanović, ali se na vreme oporavio i bio jedan od glavnih aduta u završnici kvalifikacija. Nuhanović će par godina kasnije postati uzdanica ljubljanske Olimpije.

Usledile su dva odlučujuće utakmice u kojima je svaki koš bio značajan.

– Domaću Budućnost smo, posle velike borbe, pobedili sa pola koša. Na poluvremenu je bilo nerešeno, a na kraju 61:60 za našu ekipu. Nije bilo lako ni protiv Mladosti iz Smederevske Palanke. Protivnik je bio bolji u prvom poluvremenu, na čijem kraju je bilo 35:29. U nastavku smo mi krenuli odlučnije, diktirali tempo i preokrenuli rezultat u našu korist. I ovaj meč smo dobili sa poenom prednosti – 58:57 i već tada je bilo jasno da smo ostvarili cilj. Postali smo drugoligaši.

Poslednji meč protiv Mladosti iz Bitolja nije ni odigran, jer se makedonska ekipa nije ni pojavila na terenu, budući da nije imala nikakve šanse za plasman u viši rang.

Iza Užičana, koji su ostvarili svih pet pobeda, plasirali su se Palančani i Titograđani (3-2), MIK Skoplje je bio četvrti (2-3), a na začelju su bili Mladost (Bitolj) i Jedinstvo (1-4).

Najefikasniji u taboru Užičana na ovim kvalifikacijama bio je Milenko Subotić sa 63 poena, a boje ovog tima branili su i Slobodan Janković (50), Milan Vitorović (28), Slobodan Radojević i Nebojša Krčevinac (po 23), Šehrijat Nuhanović (23 u dve utakmice), Milan Urošević (21), Dušan Ilić (19), Radomir Raković (4), Dušan Stojanović i Dragan Nešović (2) i Zoran Stefanović.

Pod komandom Blagoja Gukića Užičani su u debitantskoj izborili opstanak u društvu drugoligaša.

– Namera mi je bila da već sledeće godine “napadnemo” Prvu ligu. Imali smo mlad i perspektivan tim, sa velikim brojem visokih igrača, koji smo želeli da pojačamo sa jednim ili dvojicom novajlija, i tako istaknemo kandidaturu za najviši rang. Verujem da smo mogli i do tog cilja, ali uprava je odlučila da izvrši promenu na klupi.”

Gukić je u junu 1972. godine postavljen za šefa stručnog štaba ženskog kluba, a Užičani su elitu Jugoslavije sanjali još 16 godina.

Dragan Pejić