Komentari Sve vesti

Dejan Stevović: Signorina Jelena

Imam puno poznanica u ženskom vaterpolu, malo je onih sa kojima sam baš blizak. Jelena Vuković je jedna od njih. Upoznao sam je 2016. na EP u Beogradu kada je rešetala, dve godine kasnije u Barseloni sam joj pred meč odluke za deveto mesto rekao da je vreme da proradi.

Dala je Izraelu mislim dva gola i posle ni pet šest u kamere rekla:

– I ovaj novinar, došao pred utakmicu i rekao mi daj bre neki gol. I sad se pitam gde je bio ranije. Ali nema veze- i njen zarazni smeh.

Opet dve godine kasnije na EP u Budimpešti. Projektovana da bude lider. Pred meč odluke sa Hrvatskom joj pišem:

– Igraj, pucaj, razbij.

Odgovor:

– Ne brini.

Pampur. Nije je bilo u tom meču, nije je bilo ni u miks zoni kroz koju je prošla kao tajfun, svesna da nije igrala, pucala, razbila.

Otišla je u Orizonte a to vam je u ženkom vaterpolu Real u fudbalu. I sinoć pred ponoć njen post kojim trofej Kupa Italije posvećuje preminulom ocu sa rečenicom koja te natera da se naježiš:

– Tata, budi ponosan, tvoja druga polovina je ostvarila naš san, ali ovo je tek početak !!!

Pišem:

– Seronja, što ne javljaš za Kup.

– Aaaaa, sad sam još i seronja. Ma piši šta hoćeš, verujem ti sve.

– Ne, baš sam mislio da te čekam ali ipak, pevaj nešto.

I onda mi je rekla da je presrećna, da je u transu, da je zbog jednog poraza izgubila igranje u Ligi šampiona, da radi kao nikada, sate i sate, da je postigla tri gola u dve utakmice…

– I šta još ?

– Šta ćeš više, dosta je

– Pevaj…

– Bila sam jedina strankinja na fajnal siksu i da…

-I da….

– Sad znam kako se radi da se postane šampion.

– Vala dosta je, idi transuj…

– Ma šta, gotovo je, kasno zoveš, sad već imamo prvenstvo.

Zna kako se postaje šampion. Vala i to vredi.

Signorina Jelena… Idi bre…

Toliko.