Ušao sam u neku zajebanciju i treba mi selektor Crne Gore Vlada Gojković. Uvek ga predstavljam kao ljubimca iz igračkih dana (bio je za mene vaterpolo Bodiroga) i kao velikog prijatelja iz sveta vaterpola (a takvih nema puno).
Dolazak u Beograd i moja molba:
– Selektore trebaš mi ovih dana kad god ti odgovara, gde god hoceš. Tvoj izbor.
– Ti reci.
Izabrasmo vreme kada treneri vole da odmore. Vladi to nije padalo na pamet. Dogovor je dogovor. Skup u 15.30, ja sam u 15.27 a on u 15.28.
Radimo to što treba. Podsećam ga kako je imao dobru minutažu u Kranju 2003.
– Da jer je Trbojević bio bolestan. Kakvi su to asovi bili, kako su nas prihvatili. Prvo odgovaraš kad te pitaju a posle si ravnopravan ali da znaš gde si.
Nije tajna to starije društvo Vujas, Aca, Deki, Dača, Ćira, Šele su ga obožavali. Em je bio igračina, em je znao sport u prste. A fudbal a fudbal, a basket a basket, a ovo a ono. Sve je znao.
Savić ga je odveo u Kazanj (a taj ne vodi bez razloga), posle je došao Dača.
– Tada sam tek video kakve su igračine. Dača čudo jedno, Dejan stariji brat. Ljudi ne znaju Dača je posle Pekinga trebalo da igra za Jadran zajedno samnom.
Prisećamo se Dačine nesreće:
-Kao danas, 28.juni. Savić mi odmah javlja. Svi smo u šoku. Ujutru me zove u 6 sati i kaže da je preživeo operaciju. Tako se Dača spremao za taj Peking i ta ga je snaga izvukla.
U Malagi je bio prvi a Srbi drugi.
– Čudan osećaj, teško da opišem. Presrećan zbog pobede, malo tužan zbog njihove tuge,
Srbi su tada imali na postolju zastavu sa Dačinom slikom i porukom: Dačo, drži se!
Vlada je, koliko se sećam, stajao na pobedničkom postolju na kraju, tik pored Srba. Mislim da je zatražio da i on malo drži tu zastavu.
– Ma, pusti to sad.
Pričamo van diktafona da je zajednička reprezentacija SCG, da je ostala, mogla da ugasi svetski vaterpolo (moje pametne reči).
– Nisam siguran ali da bi se pitali za sve, pitali bi se.
Opet smo nešto u Budimpešti pre godinu dana analizirali i ja pred Savićem i Vujasom bupnem:
-Ma dobro,ali ako Crna Gora pusti…
Isekoše me:
– Vlada da pusti. Nisi ti normalan.
Iskreno sam želeo da osvoji bronzu na EP. Zbog opozicije koja stalno priča a Boga moli da ne dodje na vaterpolo vlast.
– Kakva bre opozicija Deki ! Nemam ja opoziciju. Ako neko zna bolje, evo mu. A rezultati nešto govore. Da se nerviram zbog toga…
Setih se i kako ga je saigrač i kapiten u njegovoj reprezentaciji tada ministar Nikola Janović prozivao zbog posete crkvi u vreme litija. Tada mi je rekao:
– To je moja stvar, moja crkva, moje pravo. To svako treba da razume.
Danas konstatujem kako se veliki broj Srba u Crnoj Gori izjašnjavaju kao Crnogorci.
– Vlado, ja to razumem.
-E moja legendo, ja to ne razumem.
Tako je protekao moj dan sa Vladom Gojkovićem, nekada ljubimcem, sada velikim prijateljem, čovekom od koga možeš dosta da naučiš.
Toliko
Dodaj komentar