U tekvondo se razumem malo, što je opet mnogo više nego ništa. Dovoljno je bilo da u Londonu provedem čitav dan sa Milicom Mandić na putu do zlata a u Riju, isto tako sa Tijanom Bogdanović u srebrnom pohodu, pa da nastane veza sa ovim sportom za sva vremena.
Ipak inicijator svega je Dragan Jović, alfa i omega Tekvodno kluba Galeb režiser brojnih uspeha Milice, Tijane, kompletnog društva.
Pre neki dan se nađemo u Ziri da mi priča malo o dve poruke koje je uputio tokom pandemije. Osetivši da bi mnogi mogli da dignu ruke od sporta zbog odlaganja Igara rekao je da je dan možda dugačak ali da godina nije ništa. A kada se sve lomilo poručio je opet javno da je Srbija prošla devedeset treću, sankcije, bombardovanje, pa će i ovo ludilo da pobedi i sa novim elanom krenuti.
Galeta sam upoznao davno. Došao je u redakciju kod mene, tada urednika sportske rubrike da ukaže na probleme u njegovom sportu.
Mislio sam se šta li bre ovaj hoće, kakav tekvondo. Ali upoznali smo se. Pratio sam ga. Zna se već kakve je pripreme radio sa Milicom do zlata, isto i sa Tijanom. Mogao bih svasta da napišem o ta dva dana o tome kako ih je vodio. Do sitnica sve predviđeno, kao šahovska partija. Sugestivan, duhovit, otresit, prgav kad treba, stručan toliko da je u nekoj svetskoj komisji broj jedan.
Ali kad su te poruke i sugestivnost u pitanju setih se Gocića posle Rija:
– Nije nam išlo uopšte. Da se pojedemo. Šetamo selom i naiđemo na Galeta. I čovek nas vrati u život sa nekoliko rečenica. U stilu šta je bre, pa vi ste šampioni. Samo odigrajte kako znate, nema padanja. nije vreme.
Ne kazem da je Gale napravio preokret ali kažem da vaterpolisti kada pominju Rio to ističu.
Dok u Ziri čekamo trening u sali koju je dobio na korišćenje od vlasnika hotela (ne mogu da mu se odužim), prolazi Milica Mandić.
Sve su prošli, a respekt njen ogroman. Kod Galeta se vidi da je napravio porodicu.
– Vidiš ona se smeje. A nije joj lako. Šampion i ljudina. Ma sve su takve.
Ej, čovek ima dve olimpijske medalje kao trener. Malo li je, a tek je recimo na pola puta. Drugim rečima da digne sada ruke od sporta gde se poeni uzimaju inteligentnim radom nogu postavio bi mnogima tesko resiv domaći zadatak. Da zaključim, mada će se naljuti, on je institucija srpskog sporta.
Iduće godine pred Tokio otići ću u Tekvondo klub Galeb da vidim šta je sada izmislio. Njegov sistem radi. Jedino znam da mu nikad neću ići na rodjendan. Ništa lično, rodjeni smo istog dana 21. maja. Možda i to znači nešto. Dobro mlađi je 10 godina ali ko da je to bitno. Rekoh Gale je sa kompanijom na pola puta.
Toliko
Dodaj komentar