Uvek je zanimljivo kada se prepliću prošlost i sadašnjost. Pogotovo kada je u pitanju sport, u ovoj mojoj priči – fudbal. Gledao sam nedavno, naravno na Sportklubu, kvalifikacionu utakmicu afričke Lige nacija izmedju Gane i Sudana (2:0) i uživao u igri dva rođena brata. Stariji Andre Aju (30) postigao je oba gola a godinu dana mlađi Džordan Aju je oduševljao driblinzima i asistencijama.
Andre Aju nosi desetku na ledjima i igra za Svonsi. Inače, dete je Olimpika iz Marselja za koji je igrao pet sezona (141 utakmica, 40 golova), a nosio je dve sezone i dres Vest Hema (43-9), a zatim jednu godinu Fenerbahčea (29-5). Sada broji četvrtu sezonu u Velsu (73-33).
Godinama je jedan od glavnih igrača reprezentacije Gane, bio je učesnik tri Svetska prvenstva, 2010, 2014. i 2018 (14-2) a u Ligi nacija Afrike je pravi starosedelac sa šest nastupa (2010, 2012, 2015, 2017, 2019, 2021), na 32 utakmice postigao je 12 golova.
Naravno, i 29-godišnji Džordan Aju je počeo u Marselju i za pet sezona odigrao 102 meča i bio strelac 14 puta. Igrao je i za Sošo (17-5), Lorijen (31-12) da bi se iz Francuske preselio na Ostrvo. Dve godine je bio u Aston Vili (51-9) a onda dve sezone, zajedno sa bratom u Svonsiju (50-8). Rastali su se 2018. godine kada je Džordan prešao u Kristal palas čiji dres i danas nosi (63-11).
Kako je Džordan godinu dana mladji od Andrea, namestilo se da je igrao na jednom svetskom prvenstvu manje (2014, 2018) i da je na šest utakmica postigao tri gola, i jednu afričku Ligu nacija manje (2012, 2015, 2017, 2019, 2021), ali je ostavio trag sa 10 golova na 25 utakmica.
I sada da se vratimo na naslov. Ne radi se o najvećem, brazilskom Peleu, već o jednom od najboljih fudbalera Gane svih vremena Abedi Peleu. E, taj Pele je otac ove dvojice sjajnih igrača koji godinama na Ostrvu biju svoje fudbalske bitke. Međutim, moram da ustvrdim, da uprkos zapaženim karijerama ne mogu ni da pridju svom ocu.
Abedi Pelea sam upoznao u maju 1991. godine kada sam u Marselju izveštavao sa priprema Olimpika za finalni meč Kupa evropskih šampiona sa našom Zvezdom. Zahvaljujući Piksiju Stojkoviću bio sam svaki dan na njihovim treninzima i pravio intervjue sa, ama baš svim igračima. Žan Pjer Papen je bio prva zvezda, a oni koji su ga hranili loptama za golove bili su Englez Kris Vodl i Abedi Pele. Koji je i u Marselju nosio na leđima broj 10 koji je bio namenjen Piksiju, ali su ga povrede i belgijski trener Rajmon Gutals onemogućili da ga nosi.
– Tačno je da nosim Piksijevu desetku, ali nisam ja kriv – govorio mi je tada Pele. – Kada se povredio neko je morao da obuče tu majicu, a ja samo mogu da kažem da sam srećan i ponosan što nosim taj kultni broj.
Bio je sićušan, a vatra na terenu. A pričao je polako, gotovo šapatom, a nije krio koliko ceni I poštuje Dragana Stojkovića.
– Piksi je bolji igrač od mene, zaista to mislim, ne pričam ovo reda radi. Uz to, i veće je ime.
A onda mi je legenda Gane objašnjavao da nije lažno skroman.
– Da ne mislite da ne cenim sebe, daleko od toga. Prezadovoljan sam kako igram, uostalom, ako ste jedan od kolovođa Olimpika, koji igra finale Kupa evropskih šampiona, onda je jasno da vredite. Meni je žao što Piksi nije standardan, lično mislim da bismo bili sjajan tandem i da bi Olimpik s njim u timu bio mnogo jači. Medjutim, zna se ko sastavlja tim.
Da ceni Zvezdu i naš fudbal bilo mi je jasno kada je počeo da deklamuje.
– Savićević ume sve sa loptom, a opasan je i pred golom, Prosinečki ima odličan dribling i dugu i tačnu loptu, Belodedić je znalac, pravi naslednik našeg direktora Franca Bekenbauera.
Sjajni dribler je verovao da Olimpik može na krov Evrope. Zvezda ga je sprečila da se raduje evropskoj kruni u Bariju, ali francuski šampion je naredne sezone opet stigao do finala i trijumfovao. I eto, vreme leti ali neka sećanja ne mogu da izblede. A Pele, baš kao i ja, sada gleda svoju decu i verovatno uživa bez obzira što nisu uspeli da dostignu njegovu klasu.
Dodaj komentar