Impozantna tradicija je nastavljena, Sekcija sportskih novinara Niša 44. godinu zaredom proglasila je najbolje u sportu svog grada, a dobitnike je ponovo izabrao jedinstveni žiri, koji, osim niških sportskih novinara, članova Sekcije, čine svi dosadašnji dobitnici priznanja Sportista godine Niša- sve same legende niškog sporta.
Prvi put u istoriji, ova manifestacija održana je „pod vedrim nebom“, mada nije bilo baš vedro, na platou u Parku Svetog Save. Kako su istakli organizatori, nakon što je Grad Niš u prethodne 43 godine bio pokrovitelj Izbora sportiste godine Niša, prvi put nije finansijski podržao ovu manifestaciju, a na ovakvu formu dodele priznanja odlučili su se zato što je „Sportski bal“, prepoznatljiv po svom glamuru, u svojoj suštini jedna fešta, a trenutno u niškom sportu nema povoda ni za kakvo slavlje, jer su rezultati u 2022. godini bili, generalno gledano, poražavajući. Ipak, tradicija je sačuvana, a preko stotinu legendi i prijatelja niškog sporta sat vremena je po pljusku pratilo proglašenje najboljih, koje je počelo petnaestominutnim filmom o svim dosadašnjim dobitnicima laskavog priznanja.
Sportista godine Niša za 2022. godinu je Marko Đorđević, takmičar Kajak-kanu kluba Gusar, državni šampion u olimpijskoj disciplini kajak slalom i u disciplini 3xK1. Potvrda da iver ne pada daleko od klade, njegov otac, u ovom slučaju i trener Milan je jedini srpski kajakaš na divljim vodama učesnik Olimpijskih igara.
– Mnogo mi ovo znači i biće mi motiv više, jer me čekaju važna takmičenja, Svetsko i Evropsko, kao i traženje norme za Olimpijske igre-rekao je Marko.
U najužoj konkurenciji za ovo priznanje bili su i Ognjen Nedeljković, član Streličarskog kluba Niš i Andrija Stanković, karatista Elida.
Za najuspešniji sportski kolektiv Niša proglašen je Fudbalski klub Radnički. Tačno je, Real sa Nišave imao je turbulentnu jesenju polusezonu, ali u godini u kojoj je čak osam niških klubova ispalo u niži rang takmičenja, od čeka šest iz Superlige, četvrto mesto u šampionatu u prethodnoj sezoni i izboren plasman u kvalifikacije za UEFA Ligu konferencije, bili su dovoljni da klub koji za neki mesec slavi stoti rođendan dobije najviše glasova žirija. U najužem izboru bili su Gimnastički klub Niš i Kajak-kanu klub Gusar.
– Ova nagrada nam mnogo znači jer dolazi od ljudi koji su bili najbolji sportisti Niša. Moram da budem iskren, nismo bili na zavidnom nivou cele godine, početkom godine smo bili bolji, a u drugoj polovini malo i nismo imali sreće. Imamo dobar tim, igrači su zaslužili ovu nagradu. Znam, naredne godine ćemo biti bolji jer imamo motiv više, a to je obeležavanje 100 godina kluba-rekao je sportski direktor i nekadašnji kapiten kluba Aleksandar Jovanović.
Najbolji mladi sportista Niša za 2022. godinu je Mihajlo Stefanović, takmičar Streličarskog kluba Niš, koji je imao zapažene i seniorske rezultate, dvostruki je državni prvak i učesnik Mediteranskih igara u Alžiru.
– Prijatno je iznenađenje, imali smo napornu sezonu. Olimpijski komitet nam je dao opremu i to je dosta uticalo da ostvarimo dobre rezultate. Imamo pripreme za narednu sezonu i nadamo se uspesima-kazao je Stefanović.
U najužem izboru bili su i džudista Kinezisa Andrija Stošić i Ognjen Mitrović, kik-bokser Vukova 018.
Članovi Sekcije po pravilu su na najvećem iskušenju kada biraju najistaknutijeg među sobom i dodeljuju svoju godišnju nagradu. Ove godine, kao takvog, kolege su prepoznale onog koji je, objektivno, najprisutniji na sportskim dešavanjima u gradu- Branislava Ignjatovića. Pre svega kamerom, ali, kako to danas nalažu surova pravila savremenog novinarstva, on sve češće učestvuje u svim fazama „proizvodnje“ jednog multimedijalnog priloga. Kao osnivač produkcijske mreže „Saut media“ i portala „Sport juga“, u raznim formama novinarstva, pa čak i nekim dokumentarnim filmovima, ostavlja trag o rezultatima niških sportista.
– Hvala kolegama na izboru, nisam očekivao ovu nagradu, ali u svakom slučaju prija. Ova godina bila je teška za sport, samim tim i za sportske novinare, koji dele sudbinu sportista. Mi smo bili malo vidljiviji, jer naša redakcija „Sport juga“ prati sport u najširem smislu reči, amaterski, školski, rekreativni sport, pa je ova nagrada verovatno potvrda svega toga-kazao je Ignjatović.
Sekcija sportskih novinara Niša dodelila je i nekoliko specijalnih priznanja. Pre svega legendarnom rukometašu i treneru Zoranu Tuti Živkoviću, povodom 50 godina od osvajanja zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Minhenu, prvim na kojima se dvoranski rukomet našao u porodici olimpijskih sportova, a gol reprezentacije Jugoslavije na putu do olimpijskog zlata čuvala najveća rukometna legenda našeg grada. Kasnije najtrofejniji trener, čovek koji je Rukometnom klubu Železničar doneo četiri pehara nacionalnog Kupa, jedno zvanje vicešampiona države i finale Kupa pobednika kupova Evrope, a našem muškom rukometu do danas poslednje reprezentativno zlato, na Svetskom prvenstvu 1986. godine.
– Hvala vam što ste se setili ovog važnog jubileja i uspeha u kome sam učestvovao pre ravno pola veka. Želim vam da istrajete u svom radu, da niški sport ponovo bude na nekadašnjem nivou, a dao je našoj zemlji puno legendi, posebno u rukometu-rekao je Zoran Živković.
A postoje i sportovi nepravedno osuđeni na bitisanje u drugom planu, daleko od centra medijske pažnje, u kojima su ostvareni uspesi utoliko značajniji. On je doslovno pionir niškog streličarstva. Zajedno sa ocem Mihajlom 1984. godine osnovao je prvi klub južno od Beograda i za ove gotovo četiri decenije obeležio ga uspesima, što kao takmičar, što kao trener. Bio je državni prvak, kandidat za učešće na Olimpijskim igrama u Barseloni, a upravo te, 1992. godine posvetio se stvaranju šampiona i rekordera, i iznedrio ih je, za sve ove decenije, preko dvadeset. Streličarski klub Niš učinio je apsolutno dominantnim na državnom nivou, a vrlo zapažene međunarodne rezultate ostvario i na poziciji saveznog selektora. Za izuzetan, višedecenijski uspešan rad u niškom i srpskom streličarstvu, Sekcija sportskih novinara Niša nagradila je Miljka Čolovića.
– Meni ovo priznanje mnogo znači, kao jedna kruna gotovo 40-godišnjeg rada u streličarstvu i neka vrsta priznanja za životno delo. Nadam se da ćemo i u budućnosti predstavljati grad Niš u Srbiji i inostranstvu na pravi način.
Sekcija sportskih novinara Niša nagradila je i Juricu Stankovića. Kada kao sportski radnik iz Srbije postanete heroj najmnogoljudnije države sveta, onda je to nešto baš posebno. Imao je on i te kako čime da se podiči i prethodnih godina, kada je donosio medalje sa brojnih domaćih i međunarodnih nadmetanja kao takmičar u skijaškim sportovima, posebno u snoubordu, ali ovo što je uradio u 2022. godini ostaje upisano zlatnim slovima. Kao selektor reprezentacije Kine na Paraolimpijskim igrama u Pekingu, presudno je doprineo njenom istorijskom uspehu i osvajanju 10 medalja na ovom najmasovnijem planetarnom sportskom takmičenju u godini na izmaku.
– Novinari se uvek sete nas sportista i trenera, za razliku od onih koji bi prvi trebalo da nas se sete. Nadam se da ćemo ponovo dovesti niški sport tamo gde zaslužuje da bude, da se radujemo njihovim uspesima. Ja sam uspeo sa najmnogoljudnijom nacijom sveta uspeo da osvojim deset olimpijskih medalja. Voleo bih da to isto mogu da uradim za svoju državu-istakao je Stanković.
Najzad, nagrađen je i prof. dr Marko Aleksandrović. Njegova životna misija je, koliko god da tu ima sportskih uspeha i vrhunskih rezultata, iznad svega- humana. Redovni je profesor na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu na grupi predmeta koji obrađuju fizičku aktivnost osoba sa invaliditetom. Veliki je akademski i naučni autoritet iz ove oblasti. Osnivač je Plivačkog akademskog kluba za osobe sa invaliditetom „Delfin“ iz Niša, Asocijacije adaptivnog plivanja Srbije, Kluba košarke u kolicima „Nais“ i Balkanske lige u košarci u kolicima. Učesnik, inicijator, organizator, predavač i direktor mnogih sportskih kampova, priprema, seminara, projekata i konferencija u zemlji i inostranstvu usmerenih prema osobama sa invaliditetom.
– Ovo je priznanje i za moju porodicu, ali i za Fakultet na kome radim. Mnogo hvala novinarima što prate rad osoba sa invaliditetom. Posao još nije završen, vidimo se za deset godina kada ću reći da jeste.
Dodaj komentar