Komentari Sve vesti

Rada Nikolić: Jokić, Divac i balkanski špijuni

„Bogovi su pali na teme“ ali i obarali rekorde na filmskim blagajnama, u neka, sada već davna vremena (1980), kada su dupke pune bioskopske sale još bile institucije. A pre neki dan, dobar deo nacije je „pao u nesvest“, kako to već zna živopisno da formuliše jedan Svetislav Pešić, na objavu Nikole Jokića da će predstojeće (valjda će ih biti) Olimpijske igre da odgleda iz hladovine Sombora. Pa, taman se košarkaška reprezentacija „dva puta“ kvalifikovala (a to navijački ne dovodimo u pitanje) na beogradskom turniru početkom jula.

Slažem se sa iskusnim Karijem, kome su kao selektoru SR Jugoslavije (EŠ 2001, SP 2002), od muke (eventualnih) otkaza, živci igrali „pipirevku“, da je „ne, hvala“ najkorisnijeg igrača NBA lige, sve osim iznenađenje. Ovakva odluka centra Denvera nije baš bila „jedan kroz jedan“ pre mesec dana, ali ne i da od „šoka“ završimo na zemlji onim delom tela posebno „podložnom“ gravitaciji. Na takve (ne)sportske stvari navikla sam već četvrt veka, a slično bi trebalo da važi i za ostatak nacije, barem one koji ne pate od amnezije, ili su pragmatičnog karaktera.

Pedagoško lukavstvo

Svojevremeno mi je profesor Petronije Zimonjić, koji je bio zadužen za kondiciju u stručnom štabu seniorske reprezentacije 1995. godine otkrio gotovo komičan detalj. Onda kada više niko od direktnih učesnika ne bi mogao da se ljuti. Tadašnji „plavi“ su se ambiciozno spremali za Evropsko prvenstvo u Atini, posle tri godine sankcija. Najjači mogući sastav, u kome nije falio ni Divac, takav i stručni štab na čelu sa Dušanom Ivkovićem.
– Duda mi je dao zadatak, da kako znam i umem dovedem Dikija u top formu, dok je reprezentacija otišla na neki pripremni turnir. E, sad, kako je njega bio glas da mu se desi da se uspava, zakasni, kažem mu da ga ceo dan čekam. Odnosno, kada bude spreman, u bilo koje doba dana, samo da mi javi, a ja stižem odmah u salu. Tako i bude nekoliko dana, da bi mi uskoro rekao:“Pero, kaži tačne termine za naredne dane, dosta je bilo ovako.“ Poslužio sam se sitnim lukavstvom, ali se isplatilo. Držao se termina i bio je pravi na EŠ – sećao se poznati stručnjak, koji nas je zimus zauvek napustio.

Nemam nameru da na ovom mestu nabrajam sve slučajeve ili slučajčiće za sve te godine, sem da su mi se na „vjeke vjekov“ urezala takva proigravanja Vlade Divca, od 1995. do 2002. kada je završio reprezentativnu karijeru. Onaj čiju slavu (i zasluge) može jedino da zaseni Nikolina „lakoća pokoravanja“ najjače lige sveta, od igranja u nacionalnom dresu u „postsankcionom“ periodu, pravio je višemesečne doživljaje, koji su nestajali iz fokusa tek sa prvom pobedom na nekom velikom takmičenju. Bilo da je (ne)opravdano kasnio na pripreme ili se uopšte nije priključio timu iz raznoraznih razloga.

Sve mi se javlja da će ljubitelj konja i u poslednjem segmentu nadmašiti „slučaj Divac“. Čim se nacija „odšokirala“ od otkaza, a mediji listom zaključili da je mnogo više zanima kako to, bre, Jokić preskače OI, tenzija ne popušta. „Priznanje“ Nikolikog tate da se otkazivanje vrti oko prinove u porodici, ništa tu neće olabaviti. Jokić najmlađi (od trojice braće) biće zanimljiviji dobar deo leta od onih koji će, nadamo se, da „riljaju“ za OI u Japanu.

Tumačiti otkaz Jokića, a nije jedini za predstojeće akcije, poput je Sizifovog posla. Toga je bilo (samo sam spomenula najpopularniju epizodu Divac), a tek će biti od onih (najboljih) koji ispunjenje košarkaških (finasijskih) snova realizuju u NBA ligi. Pravdati „tonom“ utakmica (82 u tekućoj sezoni, ili ukupno 109 od avgusta), moglo bi da bude nezahvalno, jer i vrhunski igrači u Evropi nisu na poštedi. Kao ni izvesni „pajtosi“ iz istog profesionalnog karavana, koji su potrčali na pripreme nacionalnog tima. Da skratim, 26-godišnji „Džoker“ ovog leta neće biti džoker Igora Kokoškova. Selektor koji je gro karijere ispekao baš u NBA, može jedino da mu zameri što je za odluku saznao uz jutarnju kafu, „listajući“ elektronske medije. Ali to već nije stvar košarkaške kulture već nekih, drugih, bojim se, u današnje vreme, izumrlih sfera. Kao i ignorisanje ovdašnje „sedme sile“, koje intezivno traje već skoro tri godine. Primećujem, kolege gromoglasno ćute o tome. Jokić isto.

Ispod radara otkaza onog koji je „viđen“ kao jedan od nosilaca igre Srbije (a biće valjda nekom drugom prilikom), ostali su identični postupci „klinaca“, NBA nada, Alena Smailagića (21) i Alekseja Pokuševskog (20). Odabrali su da se „bilduju“ sami sa sobom, smatrajući to višim kursom u odnosu na treninge sa „deda“ Teodosićem i kompanijom. Ako su dovoljno odrasli da samostalno potpisuju ugovore, valjda znaju šta rade.

„Balkanski špijun“ bi se ponadao da će svi oni jednog dana revidirati, a Đekna dodala da to sve stoji, ali kada će, ne znamo…