Uz naša dva najveća kluba Crvenu zvezdu i Partizan, jedan od simbola ne samo fudbalskog Beograda, već i Srbije uopšte, svakako je OFK Beograd. “Milion” razloga opravdava ovu konstataciju. U najkraćem: bilo kao BSK (osnovan 1911.) ili kasnije pod sadašnjim imenom, popularni “romantičari” su su osvojili pet šampionskih titula, isto toliko puta bili su pobednici Kupa. Nisu izostali ni uspesi na međunarodnoj sceni. Tako se u OFK Beogradu mogu pohvaliti četvrtfinalom Kupa UEFA, igranjem u polufinalu Kupa pobednika kupova Evrope, tu je i polufinale Intertoto kupa…
Posle svega, jasno je da su slike iz prošlosti daleko lepše od trenutnih, aktuelnih… Elem, OFK Beograd se trenutno takmiči u Srpskoj ligi – grupa Beograd, što je treći rang na nivou fudbalske Srbije. Hteo to neko da prizna ili ne, tek “romantičari” se nalaze u društvu timova koji su mahom miljama daleko od istorije i reputacije kluba iz Mije Kovačevića 10a. Loša klupska politika, ispražnjena kasa i druge nedaće, odvele su plavo- bele da mečeve za bodove igraju po perifernim sredinama iz okoline Beograda, umesto u elitnim društvu. Navodno,ovog leta se na uvek vetrovitoj Karaburmi, kuju ambiciozni planovi, u kojima je centralno mesto želja za povratak na staze uspeha.
Kada se govori o OFK Beogradu danas, u ovom srpskoligašu uspevaju u ovom klubu koliko-toliko da održavaju daleko poznatu omladinsku školu u kojoj se afirmišu igrači za sebe, ali sve češće i za druge klubove. I to je na neki način svetlo na kraju tunela.
Ono što nije u duhu lične karte plavo-bele porodice, svakako je – stadion.
Imena za poštovanje
Naravno, posebno je upečatljivo da je klub sa Karaburme lansirao veliki broj sjajnih fudbalera koji su kasnije, slavu ovekovečili u dresu reprezentacija naše zemlje, ali i u klubovima širom Evrope. Od legendarnog Mihajla Andrejevića, Moše Marjanovića, Aleksandra Tirnanića, Ivice Beka, Ilije Petovića, Joške Skoblara, Santrača, Paje Samardžića, Bože Milenkovića, do onih mlađih poput Zvezdana Terzića, Mitra Mrkele, Ušketa Vučićevića, Zorana Lončara, Petra Divića, Baneta Ivanovića…
Objekat na kojem su “romantičari” pre više od šest decenija odigrali prvu zvaničnu utakmicu, danas izgleda oronulo, istrošeno, zapušteno… Ni izbliza ne liči na stadion koji je na samo par minuta udaljen od centra naše prestonice.
Već neko vreme, priča se o navodnom renoviranju doma “romantičara”. Opet, ima i onih koji smatraju da je bliža solucija da se prostor gde je sada stadion, ustupi za druge namene. Razumljivo, ovde se postavlja i logično pitanje: čiji je Omladinski stadion? Ako je to OFK Beograd, onda je jasno da je klubu sa Karaburme potrebna pomoć kako bi se, ako ništa drugo, objekat doveo u pristojno stanje. Ako je stadion u vlasništvu Grada, onda je to adresa gde treba da se zauzme stav i odluči o daljoj sudbini objekta, koji zauzima značajno mesto ne samo kada je reč o OFK Beogradu, već i u fudbalu u Beogradu i Srbiji. Elem, mnogo je dece tu napravilo prve fudbalske korake i savladalo prve lekcije. Mnogo je onih koji su počeli da pišu istoriju našeg fudbala upravo na tom terenu.
Ovakav kakav je trenutno, Omladinski stadion nikome nije od koristi. On je daleko od “romantike”.
Dodaj komentar