A za sve što je krenulo iz najjužnijeg crnogorskog grada doslovno bi moglo da se kaže isto što je na Poljudu izgovorio čuveni komentator Mladen Delić kada je Jugoslavija u nadoknadi dala gol za pobedu protiv Bugarske (3:2) kojim se plasirala na Evropsko prvenstvo 1984. godine.
– „Ljudi moji, je li to moguće“
Počelo u Ulcinju nostalgično, pomalo setno i iskreno sa puno ljubavi.
Stisak ruke starih prijatelja zagrljaji emotivni pozdravi obeležili su neverovatan događaj koji je organizovan u Crnoj Gori. Vikend druženje velikih asova sa prostora bivše Jugoslavije, koji su igrali i uživali u onime sto su jedino znali – da igraju fudbal.
Kada se sretnu prijatelji uvek se ispriča bezbroj anegdota. Vraćeno je sećanje na duele u Beogradu, golove u Rijeci, pobede u Novom Sadu, preokrete u Mariboru, vatrene dočeke u Splitu, Podgorici ili Prištini sjajne utakmice u Sarajevu, Novom Pazaru, Skoplju, Nišu, Ljubljani i širom nekadašnje nikada zaboravljene Jugoslavije.
Promocija knjige „Hajdučka priča“ i druženje legendi fudbala odigrala se u Ulcinju, biseru Crnogorskog turizma, kako su pristizali gosti tako je i počelo „zagrevanje“.
Vedete sa prostora nekadašnje zajedničke države okupila je sudbina jednog od njih – bivšeg igrača Hajduka, Ivana Gudelja, koji je rano završio karijeru zbog bolesti, a u Ulcinju je promovisao film i knjigu o sebi.
– Uživao sam ovih dana. Moram reći da je bilo prelepo. Sam doček u Ulcinju, pred puno ljudi, među kojima su bili i moji „hajdukovci“, je nešto posebno. Osetili smo dobrodošlicu i puno emocija. Sreo sam se sa starim prijateljima. Godine čine svoje, ne družimo se često, ali ova ideja da ponovo budemo skupa je apsolutno uspela. Pun pogodak. Mi smo bili aktivni davno, davno, odradili smo svoje što se tiče igre, ali i pored toga osetili smo koliko je Ulcinjanima bilo drago što smo došli. Ovako vidiš da te ljudi vole i poštuju za ono što si uradio. Pamtiću ovo. Zaista sam prijatno iznenađen – kaže Ivica Šurjak, bivši fudbaler Hajduka iz Splita.
Nikada u jednom gradu bivše Jugoslavije nije bilo toliko regionalnih fudbalskih legendi koliko se te večeri okupilo u Ulcinju. Glavni krivac za to je Pavle Pepđonović, nekadašnji košarkaš, direktor KK Ulcinj, graditelj sportske infrastrukture i sportskih prijateljstava, uspešan poslovan čovjek.
– Pratim košarku i sport u celom regionu, rekao je Pepđonović, te dodao:
Često sam u Dalmaciji, družim se sa mojim nekadašnjim hajdukovcima. Tako sam razgovarajući sa Ivanom Gudeljom i letos dogovorio da organizujemo promociju njegove knjige „Hajdučka priča“ u Ulcinju. Odlučio sam da pozovem još nekoliko starih Hajdukovaca s kojima sam imao komunikaciju da dođu u Ulcinj, da prisustvuju promociji i da se tokom vikenda družimo. A onda je počelo da se dešava čudo, priznaje Pavle.
– Ja sam samo vojnik svega ovoga. Ovo je jedan vulkan, ovo su emocije. Nisam sve mogao da zamislim na ovakav način. Ušuškali ste me dok smo razgovarali kada smo krenuli u sve. Dali ste mi nadu da ćemo ovo realizovati. Da me je neko hladno prihvatio – i ja bih se ohladio od ovoga. Reakcija je, međutim, bila najbolja moguća i verovao sam da možemo. Vi ste „krivci“ i hvala vam na tome. Srce mi je puno što je ovoliko asova bilo deo priče – rekao je Pepđonović, uz zahvalnost svim ljudima koji su doprineli uspehu.
Fascinantno kako sam ponosan ne samo na Ulcinj nego i Crnu Goru, na ljude koji su bili uključeni u sve ovo. Jedna neverovatna priča koja nas je posle toliko godina spojila. Neke od bivših saigrača i rivala nisam video tridesetak godina. Mnogo sam srećan. Poslali smo najlepšu moguću poruku. Bez obzira na sve što se dešavalo kod nas, ostala je kolegijalnost, ljudskost, sve one stvari koje dolaze preko sporta. Svi smo ovih dana puni emocija, ali evo došao je trenutak da se rastanemo. Verujem da će se ovako nešto jednog dana ponoviti – rekao je Radanović
Reviju asova i fudbalskih legendi uveličali su i dvojica Novopazaraca Bajro Župić igrač Novog Pazara i Partizana i Enver Gusinac koji je takođe igrao za Pazar, pa Trepču i jedno vreme je igrao i u Turskom Superligašu Bolusporu. Enver Gusinac je preneo svoje utiske.
„Veoma mi je drago sto sam imao priliku da prisustvujem ovom skupu mojih kolega sa kojima sam se viđao na sportskim terenima. Hvala Pavlu sto nas je pozvao i pružio priliku da učestvujemo u ovom zaista mogu reći od srca spektaklu koji se dogodi ili ne u celom zivotu, Sjajna atmosfera i druženje meni lično će ostati u večnom sećanju“.
Bajra Župića nisu zaboravili, uverili smo se lično, ni kolege a ni navijači i svi ljubitelji najlepše sporedne igre na svetu. Na svakom koraku, puno njih je želelo da se fotografiše ili razmeni neku rečenicu sa Župićem. Da je Bajro ostavio dubok trag u svetu fudbala govori i činjenica da je on u Ulcinju snimao na desetine, što izjava što intervjua za razne televizije. Kako nam Bajro reče „zaista je fenomenalna ideja da se ovako nešto organizuje i da se mi bivši fudbaleri okupimo na jednom mestu, neke od njih nisam video i 40 godina. Pavle je imao viziju i napravio je pravi potez, sada bi nekako trebalo videti da se ova manifestacija pretvori u tradiciju. Zaista iz Ulcinja se vraćam punog srca, sa setom u duši“.
Na kraju treba da se zahvalimo Pavlu i celoj Crnoj Gori i Ulcinju uz spisak onih koji su boravili na ovoj zaista neverovatno uspešnoj smotri fudbala i sjajnog druženja.
Istorija će pamtiti da su u Ulcinju boravili proslavljeni jugoslovenski asovi fudbala i da je Pavle Pepđonović u Ulcinju je okupio asove svetskog fudbala. Gde je u sklopu ovog fudbalskog hepeninga održana promocija knjige “Ivan Gudelj – Hajdučka priča”, autora Blaža Duplančića i dokumentarni film “Ivanova igra” u režiji Tomislava Žaje.
Gudelj je zbog bolesti, na vrhuncu fenomenalne igračke karijere u 26. godini i pred prelazak u jedan od najpoznatijih evropskih klubova, morao ostaviti fudbal. Bio je pred potpisom za Real Madrid, ali njegovi snovi su raspršeni.
Šetajući Ulcinjom ovih dana mogli ste sresti fudbalske legende Jugoslavije iz osamdesetih godina prošlog veka, ali i ranije. U Ulcinju su boravili Mehmed Baždarević, Fuad Mulahasanović, Mirsad Fazlagić, Nihad Mujezinović, Miloš Bursać, Ivica Šurjak, Faruk Hadžibegić, Enver Hadžiabdić, Miodrag Kustudić, Stanislav Karasi, Miloš Šestić, Dževad Prekazi, Vančo Balevski, Dževad Šećerbegović, Predrag Pašić, Ljubomir Radanović, Jovica Nikolić, Milan Krlja Radović, Radmilo Mihajlović, Ivo Jerolimov, Nikica Cukrov, Zoran Simović, Dragan Kanatlarovski, Mirza Kapetanović, Kemal Alispahić, Nijaz Brković, Enver Enko Gusinac, Bajro Župić, Dejan Savićević, Ante Miročević, braća Bakrač, Dragan Vujović, Brajan Nenezić, Mojaš Radonjić, Muhamed Gerina.
Ogroman doprinos imao je Sinan Sinanović, koji je imao privilegiju da pozove i organizuje dolazak legendi iz sveta fudbala kako i sve kolege sportske novinare.
Pavle Pepđonović i grad Ulcinj su napravili slobodno reci svetski događaj. Pokazali ogroman entuzijazam, posvećenost, gostoljubivost i pažnju. Sjajna ekipa ljudi učinila je da se proteklih dana svi u Ulcinju osećamo kao u svom rodnom gradu.
Hvala Pavlu Pepđonoviću, Aliji Resulbegoviću, Gani Resulbegoviću, hvala Ulcinju, hvala Crnoj Gori, hvala Jugoslaviji i svima koji su bili odlični domaćini.
Grad Ulcinj za desetku!!!
Senko Župljanin
Dodaj komentar