Međunarodna konferencija “Menadžment bezbednosti sportskih takmičenja“ u organizaciji Fakulteta za sport i Nacionalne sportske akademije „Vasil Levski“ iz Sofije, četvrti put je u Beogradu okupila eminentne stručnjake iz ove oblasti. Zanimljiva izlaganja imali su Polo Gomeš, član Direktorata za ljudska prava i jednakost Saveta Evrope, Stiv Frosdik, nezavisni ekspret i predstavnik UEFA, Nenad Lalović, član MOK-a i predsednik Svetske rvačke federacije i Dragan Mijatović, zamenik načelnika Odeljenja za praćenje i sprečavanje nasilja na sportskim priredbama Uprave policije u sedištu MUP. Moderator i aktivni učesnik Konferencije bio je Predrag Milinković, predsednik USNS.
– Imali smo čast i privilegiju da ugostimo ugledne goste. Prvi put je u Srbiji prezentovana i nova Konvencija Saveta Evrope za borbu protiv nasilja u sportu, a pre toga je poslednja takva konvencija urađena 1985. godine. Nasilje i bezbednost sportskih događaja više ne podrazumeva samo navijače, već je to mnogo širi aspekt problema koji podrazumeva i terorizam između ostalog – istakla je dekanka Fakulteta za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“, prof. dr Ivanka Gajić.
Naučnu konfenrenciju su uveličali Dane Korica, savetnik predsednika Sportskog saveza Srbije Aleksandra Šoštara, Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Slobodan Branković, direktor Atletskog saveza Srbije, Željko Tanasković, predsednik Saveza za školski sport, kao i brojni drugi predstavnici granskih sportskih saveza.
– Fakultet za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ ima tradiciju da organizuje ovakve skupove. Naša želja je da pored toga što su to naučni skupovi, čujemo i nešto što je malo drugačije, kao što su iskustva onih koji sprovode određene konvencije. Ideja je da se podigne svest o značaju borbe protiv nasilja svake vrste, i da zainteresujemo naučne radnike da se time još više bave. To je naša obaveza i misija, da sport bude lepa igra, a ne mesto za probleme i neprijatnosti – rekla je Ivanka Gajić.
Predsednik Svetske rvačke federacije Nenad Lalović naglasio je važnost da se sport zaštiti od svih mogućih nasilja.
– Sa stopostotnom sigurnošću šaljemo sportite na događaje i da bismo ta mesta obezbedili, moramo brojne predradnje da uradimo. Teroristički akti koji su se dešavali poslednjih godina u svetu, uglavnom nisu bili na sportskim takmičenjima, ali to ne znači da neko neće pokušati. O tome smo upravo pričali i tražili načine kako da predupredimo tu vrstu problema – rekao je Lalović.
Na ovom naučnom skupu, prisutni su imali priliku da čuju detalje u vezi sa novom Konvencijom o bezbednosti, obezbeđenja i organizovanja sportskih takmičenja, za čiju je implementaciju i promociju zadužen Paulo Gomeš član Direktorata za ljudska prava i jednakost Saveta Evrope.
– Nova konvencija je doneta u julu 2016. i do sada ju je prihvatilo i potpisalo 26 zemalja Evrope. U Konvenciju smo uneli integrisanu strategiju koja podrazumeva da su za bezbednost odgovni privatni, javni, nacionalni i lokalni činioci. Ono po čemu se ova Konvencija razlikuje od one iz 1995. godine jeste činjenica da je nova konvencija obliganicona, a stara je savetodavna. Dakle, države koje je ratifikuju moraju da primenjuju njene odredbe – rekao je Paulo Gomeš.
Dragan Mijatović iz Uprave policije istakao je da je samo prošle godine u Srbiji organizovano više od 45.000 sportskih takmičenja i da ih je policija obezbedila sa manjim ili većim snagama u zavisnosti od značaja i rizika. Da bi se smanjili troškovi i povećala bezbednost na sportskim borilištima potrebno je više obratiti pažnju na prevenciju i vaspitanje mladih.
Predrag Milinković govorio je o potrebi edukacije sportskih novinara, jer mnogi često progrešno izveštavaju sa sportskih borilišta na kojima je bilo nereda, tuča i drugih oblika nesportskog ponašanja. Zabeleženo je dosta slučajeva kada se izgrednicima pridaje značaj, umesto da ih „sedma sila“ osudi i minimizira njihovo prisustvo u medijima. Tipičan primer je pisanje „o sjajnoj atmosferi na tribinama“ a upaljeno je 50 ili 100 baklji, što je zapravo kršenje svih proposa o ponašanju na borilištima.
Milinković je istakao neophodnost efikasnijeg pravosuđa koje olako pušta na slobodu huligane, razvlači procese i blago kažnjava prekršioce zakona. Zato i ne čudi što mnogi izgrednici ponavljaju krivična dela bez straha od reakcije suda. Takođe je potrebno prekinuti veze pojedinih čelnika klubova sa navijačkim grupama koje promovišu huliganizam, rasisam i mržnju prema protivničkim navijačima.
Dodaj komentar