OFK Beograd ostao bez Ilije Petkovića i Božidara Milenkovića ali u novu sezonu ne ulazi sa belom zastavom
Prošle godine OFK Beograd je osvojio Kup Srbije na teritoriji Beograda savladavši u finalu Radnički sa Novog Beograda posle izvodjenja jedanaesteraca. Pre nekoliko dana u polufinalu istog takmičenja, „majstori” su na isti način bili bolji od „romantičara”, revanširali se i igraće u meču za trofej sa ekipom IMT-a.
Šta je ovde interesantno ili čudno?
Možda to što su OFK Beograd i Radnički danas trećeligaši!
Šta je to što je romantiku razorilo toliko da je tuga postala deo miljea kluba sa Stare Karaburme. Prvo se nekadašnji ljubimac Beogradjana survao do Treće lige, a onda su se dve legende, jedna možda i najveća Ilija Petković i Boža Milenković, preselile u večnost da bi svojim saradnicima u amanet ostavili težak zadatak – da OFK Beograd vrate na stare staze uspeha.
Poraz u Kupu svakako nije i ne treba da bude problem koji će omesti planove za budućnost, ali ja ne mogu da se ne vratim u ona stara dobra vremena. Ma koliko će mi mnogi zbog toga zameiriti i reći da je važna budućnost a ne prošlost.
Ali, ja mislim da bez prošlosti ne može da se gradi budućnost.
Elem, ja ću ići dotle da vratim u prošlost one starije i možda edukujem one mladje, pa ću podsetiti da se Omladinski stadion nalazi na Staroj Karaburmui, da je otvoren 10. avgusta 1957. godine utakmicom izmedju Radničkog i Spartaka. Njegov zvnični korisnik je bio OFK Beograd koji je prvu utakmicu odigrao 24. avgusta 1957. godine protiv Budućnosti iz Podgorice. Inače, tada je OFK Beograd i dalje nosio svoje prvobitno ime – BSK, a slavio je sa 3:1 (0:1). Kada je otvoren, Omladinski stadion je imao kapacitet od oko 28.000 mesta, a trenutni kapacitet je 10.600 plastičnih stolica.
Zašto sve ovo pišem i zašto idem još dalje u prošlost? Jer, OFK Beograd to zaslužuje, jer je OFK Beograd, ma šta ko mislio, medju najboljim klubovima koje je iznedrila ona stara Jugoslavija. A u to vreme, naša Liga je bila među pet najboljih u Evropi, jer su ispred nas bili samo Italijani, Englezi, Nemci i Španci. A iza nas Francuzi pa svi ostali…
Podsetiću i na najveće uspehe. Pet puta su bili prvaci Kraljevine Jugoslavije pod imenom BSK(1930/31, 1932/33, 1934/35, 1935/36. i 1938/39. i osvajač Jugo kupa 1934, šest puta pobednik prvenstva Beogradskog loptačkog saveza, prvak Beograda 1945. godine, vicešampion države u sezonama 1927,1929, 1937/38, 1939/40, 1954/55. i 1963/64, četiri puta pobednik nacionalnog kupa: 1953,1955,1962. i 1966, finalista kupa u sezoni 2005/06, dva puta polufinalisti Mitropa kupa, polufinalist Kupa pobednika kupova 1963. i četvrtfinalisti Kupa UEFA 1973, kao i polufinalisti Intertoto kupa 2004. godine.
A danas, OFK Beograd igra u Srpskoj ligi grupa Beograd zajedno sa Zvezdarom, Radničkim sa Novog Beograda, pa obrenovačkim Radničkim, Teleoptikom, Polet-Dorćolom i Brodarcem kao najvećim favoritom…
Pa posle ovih klupskih imena, da nabrojim neka igračka koja su nosila plavo-beli dres OFK Beograda od pre rata pa do danas. Naravno, mnoga ću verovatno preskočiti, nenamerno naravno, ali hajde da pokušam da podsetim bar na ona koja se ne smeju zaboraviti. Dakle: Mihajlo Andrejka Andrejević, Blagoje Moša Marjanović, Aleksandar Tirke Tirnanić, Vojin Škoba Božović, Ivica Bek, Milorad Mikica Arsenijević, Djordje Vujadinović, Franjo Glazer, Dragoslav Vampir Mihajlović, Gustav Lehner, Milorad Popac Nikolić, Svetislav Glišović, Petar Radenković, Predrag Pop Marković, Vasilije Šijaković, Tomislav Kaloperović, Čane Djordjević, Sreta Begovac, Sava Antić, Dragoslav Stipe Stepanović, Ilija Petko Petković, Spasoje Paja Samrdžić, Banović, Blagoje Krivokuća, Petar Borota, Slobodan Sani Santrač, Josip Joška Skoblar, Dragan Gugleta, Ninoslav Zec, Božidar Milenković, Djordje Serpak, Gordan Petrić, Uške Vučićević, Starčević, Kahrović, Lukić, Majstorović…
Omladinski stadion je bio kao „Marakana”, ona brazilska, kada su dres OFK Beograda nosili, nažalost samo jedno kratko vreme Dragoslav Šekularac i Miloš Milutinović. Na Karaburmu su dolazili i navijači Zvezde i Partizana, i svi ostali koji su fudbal voleli, da uživaju u arabeskama dvojice fudbalskih žonglera…
Nekada je na stadion OFK Beograda dolazila elita, a mi novinari nikada nismo utakmice gledali sa zapadne tribine gde nam je bilo mesto, već sa istočne strane. I to na ćošku, tamo gde su igrači izlazili na teren. U tom segmentu sedeli su na kamenim stepenicama novinari, treneri, političari, funkcioneri, glumci i pevači, i tu su svi „znali” fudbal tako da su igrači uvek bili u „velikim problemima”. Ko će ovoj navijačkoj ekipi udovoljiti? Srećom, u to vreme je na Karaburmi carevala romantika, pa su svi bili srećni i zadovoljni.
U Beogradu, svi su tada navijali za Zvezdu ili Partizan, ali su svi nekako voleli OFK Beograd. Na Karaburmu se dolazilo da se uživa, popije pivo, a onda odlazilo na „Marakanu” ili Stadion JNA da se navija i nervira.
I šta na kraju ove priče reći? Da ne smemo da napustimo OFK Beograd bez obzira što igra na trećeligaškim terenima. Treba mu pomoći, svako na svoj način, sad kada je najteže. Romantika i ponos su dve reči koje vode napred. U nove pobede.
Dodaj komentar