Komentari Sve vesti

Dejan Stevović: SA IVICE BAZENA – Tri decenije od Atine 1991 (3)

Prvaci Evrope, prvi put

U vreme ratnih događanja u Jugoslaviji, rušenja SSSR-a u Atini je reprezentacija stigla do odlučujućih susreta za medalju. U polufinalu na jednoj strani Ratko Rudić sa Italijom a u drugom polufinalu je svetski vicešampion Španija sa Draganom Matutinovićem čekala SSSR i trenera Popova.

Ratko je poznavao Jugsolaviju ali nije znao šta ga čeka.

– Tu nema dileme. Ratko je Ratko ali i mi smo mi. Znamo šta hoćemo, činjenica da je Rudić trener protivnika nas samo inspiriše – pričao je Aleksandar Šoštar.

I tako je bilo. Španija je lako pobedila 13:8, ostao je naš meč. Pažljivo su ga pratili Neven Kovačević i Bruno Silić uspešni treneri iz Hrvatske, potpuno naklonjeni našem timu. Godine zajedničkog rada su činile svoje.

Dileme nije bilo, Jugoslavija je zbrisala Italiju 11:9, ni jednog trenutka ne dozvoljavajući neizvesnost. Ali problema je bilo. U trećoj četvrtini Šoštar je povređen, rezervnog golmana Tadića nije bilo na klupi.

– Igore, ne mogu da pomeram noge – žalio se krišom Šole Igoru, dajući mu do znanja šta nas čeka.

– Ma kakve noge, brani bre rukama samo i biće u redu – odgovorio mu je kapiten.

Mi, takozvana sedma sila, o tome nismo imali pojma. Opet je Cimer bio u centru pažnje. Nekoliko dana pre mečeva odluke, jedan Poljak ga je „ošišao“ menjajući dolare u drahme. Kada je Cimer shvatio da je prevaren, Poljaka nije bilo. Besan, gabatiran sa oko 120-130 kg, šetao je i ćutao. Dan dva kasnije u pratnji Jordana Ivanovića i Duška Koraća naleteo je na Poljaka. Dvojici zemljaka, koji nisu bili ni blizu tog gabarita je komandovao:

– Za mnom, čuvajte leđa.

Epilog se zna, Poljak kada je video situaciju odmah je izvadio novac i isplatio Marića.

Uveče, na večeri, sve se poklopilo. Zadovoljni Cimer i društvo su uživali u kefalu, specijatitetu po narudžbi legendarnog Alimpija.

Dan pre finala u pres centar je ušao Aleksandar Krstonošić.

– Uživate a nemate pojma da Šole ne brani.

Objasnio je:

– Dobio je udarac, braniće Tadić. Ali biće dobro.

Nije bilo lako Taletu. Prvi put na prvenstvu i to u finalu. Kažu da mu je Stamenić govorio:

– Samo pokrivaj prostor oko sebe. Ostalo će odbrana.

Kum Jelenić ga je tešio:

– Tale bićeš pukovnik ili pokojnik.

Matutinović je koristeći sutuaciju u Jugoslaviji slao poruke koje nisu imale veze sa sportom.

Ništa mu nije pomoglo. Igrači su imali sastanak, tražili da Igor bude pravi vodja. Na predstavljanju, da bi ohrabrio Tadića udario ga je tako snažno po ledjima da ovaj samo što nije upao u bazen.

Igor je igrao maestralno. Pet golova, ovacije sa tribina. Svi su ga pratili . A Tale ?  Kao da ima bezbroj finala u karijeri. Poslednju napad Španije je izvrsno odbranio, pobeda 11:10. Prvi put Jugoslavija je prvak Evrope.

Čestitke sa svih strana, činili su to i Kovačević i Silić dok je Matuta besno vileneo.

U Hrvatskoj koja je tada protiv svega što je vezano za Jugoslaviju, izašao je naslov: „Španija, ipak, druga“.

Bližila se ponoć, slali smo izveštaje. Glavni i odgovorni Aleksandar Tijanić je dao veliki prostor, rekao kolegi Bogojeviću da napiše komentar odmah. Gaga je to uradio bez greške i mene potpisao. Tako se radilo.

Uveče zajednička večera, nije bilo kefala ali je bilo svega drugog. Vratili smo se kući bez Nikole i Igora koji su ostali na odmoru u Grčkoj.

Igrali su: Aleksandar Šoštar, Vitomir Padovan, Dušan Popović, Goran Rađenović, Igor Gočanin, Igor Milanović, Nikola Ribić, Vaso Subotić, Viktor Jelenić, Duško Ćirković, Mirko Vičević, Željko Vičević, Veljko Uskoković, Predrag Zimonjić i Milan Tadić.

Ko bi tada rekao šta nas čeka i ko bi rekao da ćemo deset godina čekati do drugog zlata.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.