Sve je u regionalnoj ligi u ovom trenutku na klackalici. Pre svega samo takmičenje, koje je čas u punom zamahu, čas pred prekidom zbog koronavirusa. U poslednjem kolu otkazan je derbi između Cedevita Olimpije i Budućnosti zbog bolesti igrača.
Na klackalici je i najnovija ideja Etorea Mesine da se do proleća otkažu evrokupovi, i da se dotle završe lokalne lige, pa da se posle timovi presele u mehure i tu odluče o evropskim titulama. Ima onih koji odobravaju ovu ideju, ali ima i protivnika.
Jedina koja nije na klackalici je Crvena zvezda. Beogradski tim čvrsto drži čelnu poziciju u ABA ligi, u ponedeljak je sa pola snage preslišao Krku i samo još više povećao svoju ionako impozantnu koš razliku na plus 129. Za ovu i ovakvu ligu Zvezda je u ovom trenutku “drim tim”.
Ali je zato na klackalici njihov kalemegdanski prvi komšija, Partizan. Posle poraza u Laktašima pretežu na stranu sa koje se pada, i to ne na zemlju nego u provaliju.
Gledajući podatke iz prethodnih godina došao sam do zaključka da u Partizanu klackalica gotovo besprekorno funkcioniše, a odmah ću objasniti i zašto.
Ako se gleda samo period od osamostaljivanja Srbije, a to je bilo 2009, u Partizanu su radila tri trenera koji su bili klasični debitanti: Vlada Jovanović, Petar Božić i Nenad Čanak. Poslednja dvojica su smenjeni posle serije loših rezultata, dok je Jovanović bio itekako uspešan. Posao mu je bio olakšan jer je nasledio tim koji je godinama stvarao Duško Vujošević. Procenat uspešnosti Vlade Jovanovića (odnos pobede-porazi) bio je čak 70,9 odsto. Interesantno je da je dolaskom (i kasnijim odlaskom) Jovanovića otvorena ta svojevrsna trenerska klackalica u Partizanu: tim je posle njega preuzeo iskusan stručnjak (Vujošević), pa je došao debitant (Božić), posle njega iskusni Aleksandar Džikić, pa je red ponovo došao na debitanta (Čanak), smenjuje ga iskusni Andrea Trinkijeri, najzad stiže nedovoljno iskusni Vlado Šćepanović… Logika govori da njega može zameniti samo neki trener sa zavidnim iskustvom.
Jedini koji je poremetio ovaj ustaljeni red događaja bio je Miroslav Nikolić 2017. On se nekako ubacio između Džikića i Čanka, ali ispostavilo se da bi bilo bolje da nije. Nikolićev učinak je ubedljivo najslabiji od svih pomenutih Partizanovih stručnjaka – samo 31,8 odsto (7 pobeda i 15 poraza).
Posle Mute Nikolića, najslabiji učinak imao je Pera Božić – 33,3, a na trećem mestu – ali otpozadi – je Vlado Šćepanović sa 44,4 procenata pobeda.
Iskustvo je “keva”, tako bar ispada na slučaju Partizana. Vujošević je u svom poslednjem mandatu, kad je zamenio Jovanovića, bio uspešan 61,9 odsto. Džikićeva uspešnost je bila 68,2, a Trinkijerijeva čak 71,3 odsto. Ove brojke dovoljno govore.
Koliko jedan iskusan i proveren stručnjak može doprineti uspesima tima najbolji je primer Trinkijeri, koji je došao u klub koji je bio u istom stanju raspada u kakvom je danas. Ubrzo je shvatio da u igračkom kadru ima mnogo viškova: Si, Aranitović, Gegić, Marko Pecarski, Tanasković, Gagić, Nikolić… Renovirao je ekipu, i oslonio se na igrače koji su i danas, dve godine kasnije, okosnica tima: Jaramaz, Veličković, Pejdž, Zagorac, Nikola Janković, Trifunović. U sledećoj sezoni dodao je ovim momcima Voldena, Gordića, Birčevića, Tomasa i Mozlija, i napravio sastav koji je bio lider i u Evrokupu i u ABA ligi sve do prekida zbog pandemije.
Čini mi se da je još teži posao imao Džikić kad je 2016. nasledio debitanta Peru Božića. Na raspolaganju je imao Marinkovića, Veličkovića, Birčevića, Andrića, i Uroša Lukovića, ali i Ratkovicu, Jovanovića, Majstorovića, Koprivicu, Vrabca, Pota, Karahodžića… Pa ipak je te sezone ostvario više nego duplo bolji učinak od prethodnika Božića, 68,2 prema 33,3 u procentima.
Šta sam svim ovim podacima i pričom hteo da kažem? Pa da Partizan (kao i Crvenu zvezdu) treba davati u ruke samo iskusnim i proverenim stručnjacima. Jedan je bio Željko Obradović, ali takav se skoro neće roditi.
Toliko o poukama iz bliže i dalje istorije. I o značaju iskusnog trenera, kakav je na primer jedan Saša Obradović.
Nepravedno bi u ovom nedeljnom pregledu bilo ne istaći tim koji trenutno zauzima 2. mesto na tabeli, a to je Igokea. Imaju četiri pobede i jedan poraz, u poslednjem kolu su Partizanu dali trenera “fore” (Dragan Bajić je isključen posle samo 90 sekundi), pa opet su demolirali Beograđane. Najzaslužniji za to je krilni centar Džeki Karmajkl, tridesetogodišnji Amerikanac. Ostalo je pitanje da li je Karmajkl protiv Partizana imao “prosvetljenje” postigavši 27 poena, ili je pravi Karmajkl bio onaj u prva četiri kola ABA lige, kada je postizao redom 11, 2, 4 i 6 poena.
U svakom slučaju Karmajkl je MVP kola, ima jedan indeksni poen više od Filipa Petruševa (Mega). Na zbirnoj listi dosad je najviši prosek indeks poena ostvario upravo Petrušev (22,8), a na drugom mestu je njegov klupski kolega, crnogorski reprezentativac Marko Simonović (20,6). Treći je Kendrik Peri (Cedevita Olimpija) sa 20,25.
I još jedna informacija iz regionalne lige: od narednog ponedeljka startuje ABA 2 liga. Da li će se i ona klatiti između igranja i otkazivanja utakmica ostaje da vidimo.
Dodaj komentar